Југ

С Википедије, слободне енциклопедије
Ружа географских смерова са шестнаест тачака, на којој је југ на дну.
Стране света

Југ је једна од главних страна света.[1] На картама југ се налази на дну, уколико то није другачије означено и означава се са 180° или 6 сати. Југ је такође врло распрострањено словенско име током раног средњег века.

Југ је један од кардиналних праваца или компасних тачака.[2] Југ је супротан северу и нормално је од истока и запада.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Реч south потиче од староенглеског sūþ, од ранијег прото-германског *sunþaz („југ”), могуће је да је то повезано са истим протоиндоевропским кореном одакле је изведена реч sun. Неки језици описују југ на исти начин, од чињенице да је смер сунца у подне (на северној хемисфери),[3] попут латинских meridies „подне, југ“ (од medius ’средина’ + dies ’дан’), од енглеског meridional), док други описују југ као десну страну излазећег сунца, попут библијског хебрејског תֵּימָן teiman ’југ’ од יָמִין yamin ’десно’, арамејског תַּימנַא тајмна од יָמִין јамин ’десно’ и сиријског ܬܝܡܢܐ тајмна од ܝܡܝܢܐ јамина (отуда и име Јемена, земља на југу/десно од Леванта[4]).

Навигација[уреди | уреди извор]

Према конвенцији, доња страна карте је јужна, иако постоје реверзне мапе које непоштују ову конвенцију.[5] Да би се кретало према југу помоћу компаса за навигацију, постави се правац или азимут од 180°. Алтернативно, на северној хемисфери изван тропских крајева, Сунце ће бити приближно на југу у подне.[6]

Јужни пол[уреди | уреди извор]

Прави југ је правац према сунчевом крају осе око које се окреће Земља, назван Јужни пол.[7][8] Јужни пол се налази на Антарктику. Магнетни југ је правац према јужном магнетном полу, на некој удаљености од јужног географског пола.[9]

Роалд Амундсен, из Норвешке, био је прва особа која је стигла до Јужног пола, 14. децембра 1911, након што је Ернест Шеклтон из Велике Британије био приморан да се врати не досегавши до пола.[10]

Географија[уреди | уреди извор]

Глобални југ односи се на социјално и економски мање развијену јужну половину света. 95% глобалног севера има довољно хране и склоништа, и функционалан образовни систем.[11][12][13] На југу, с друге стране, само 5% становништва има довољно хране и склоништа. На југ „недостаје одговарајућа технологија, нема политичке стабилности, економије су дисаркулисане и њихова девизна зарада зависи од извоза примарних производа“.[11][14][15]

Употреба израза „Југ“ такође може да се односи на земљу, посебно у случајевима приметне економске или културне поделе. На пример, Јужне Сједињене Државе, одвојене су од Североисточних Сједињених Држава линијом Мејсон–Дикон, или југ Енглеске, који је политички и економски неупоредив са целим севером Енглеске.

Јужна купа је назив који се користи за најјужнија подручја Јужне Америке која у облику обрнутог „конуса“, готово попут великог полуострва, обухватајући Аргентину, Чиле, Парагвај, Уругвај и читав јужни Бразил (бразилске државе Рио Гранде до Сул, Санта Катарина, Парана и Сао Пауло). Ретко се значење проширује на Боливију, а у најограниченијем смислу обухвата само Чиле, Аргентину и Уругвај.

Земља Јужна Африка је тако названа због свог положаја на јужном врху Африке. По формирању земља је на енглеском добила име Јужноафричка унија, што одражава њено порекло од уједињења четири раније одвојене британске колоније. Аустралија је своје име добила по латинском Terra Australis („Јужна земља“), имену који се од античких времена користио за хипотетички континент на јужној хемисфери.

Друге употребе[уреди | уреди извор]

У игри каратама бриџ, један од играча се назива Југ. Југ се удружује са Севером и игра против Истока и Запада.[16]

У грчкој религији, Нотос је био јужни ветар и доносилац олуја крајем лета и током јесени.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Orijentacija”. PD dr Radivoj Simonović Sombor. Приступљено 18. 1. 2019. 
  2. ^ „"Ordinal directions refer to the direction found at the point equally between each cardinal direction," Cardinal Directions and Ordinal Directions, geolounge.com”. Архивирано из оригинала 23. 2. 2019. г. Приступљено 22. 2. 2019. 
  3. ^ „How to use a Compass – Compass alone”. www.learn-orienteering.org. Приступљено 2020-07-16. 
  4. ^ „yemen | Origin and meaning of the name yemen by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-16. 
  5. ^ „The Upsidedown Map Page”. flourish.org. Приступљено 2. 12. 2013. 
  6. ^ „How to use a compass”. Learn Orienteering. Приступљено 2. 12. 2013. 
  7. ^ „Sign at the (ever moving) actual geographical South Pole (a few feet away from the Ceremonial Pole)”. Pierre R. Schwob Physics/Astronomy. Приступљено 25. 5. 2013. 
  8. ^ Kiefer, Alex (јануар 1994). „South Pole Marker”. Приступљено 24. 3. 2008. 
  9. ^ „Geomagnetism Frequently Asked Questions”. National Geophysical Data Center. Приступљено 2. 12. 2013. 
  10. ^ „Roald Amundsen”. Public Broadcasting Service. Архивирано из оригинала 15. 01. 2010. г. Приступљено 2. 12. 2013. 
  11. ^ а б Mimiko, Oluwafemi (2012). Globalization: The Politics of Global Economic Relations and International Business. Carolina Academic. стр. 47. 
  12. ^ „Handbook of Statistics 2022” (PDF). unctad.org (на језику: енглески). стр. 21. „Note: North refers to developed economies, South to developing economies; trade is measured from the export side; deliveries to ship stores and bunkers as well as minor and special-category exports with unspecified destination are not included. 
  13. ^ „Introduction: Concepts of the Global South”. gssc.uni-koeln.de. Архивирано из оригинала 2016-09-04. г. Приступљено 2016-10-18. 
  14. ^ Nora, Mareï; Michel, Savy (јануар 2021). „Global South countries: The dark side of city logistics. Dualisation vs Bipolarisation.”. Transport Policy. 100: 150—160. S2CID 228984747. doi:10.1016/j.tranpol.2020.11.001. „This article aims to appraise the unevenness of logistics development throughout the world, by comparing city logistics (notion that we define) between developing countries (or Global South countries) (where "modern" and "traditional" models often coexist) and developed countries (or Global North countries) 
  15. ^ Arbab, Parsa (17. 5. 2019). „Global and Globalizing Cities from the Global South: Multiple Realities and Pathways to Form a New Order”. Perspectives on Global Development and Technology. 18 (3): 327—337. S2CID 191718311. doi:10.1163/15691497-12341518. „cities in developing or South countries, which are traditionally known as places with powerful informal sectors, poor economic growth, rapid population growth, and infrastructure being destroyed and differentiated from the regular and transparent spaces of cities in developed or North countries. 
  16. ^ Francis, Henry G.; Truscott, Alan F.; Francis, ур. (2001). The Official Encyclopedia of Bridge (6th изд.). Memphis, TN: American Contract Bridge League. стр. 81. ISBN 0-943855-44-6. OCLC 49606900. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]