Пређи на садржај

Физизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Физизам
Активни период1981—1991. (прва фаза)
1991—1997. (фаза маргинализма)
ЗемљаСФРЈ, Србија (центар: Ниш)
Главне фигуреСтеван Бошњак
Горан Станковић
Зоран Пешић Сигма
УтицајиАвангарда, фанзинска култура, екологија
Карактеристикеактивизам, перформанс, анти-малограђанштина, потрага за истином
Позната делаФизистички манифест
Скок падобранца с мотком
НаслеђеМаргинализам, монографија „Физичка књига”
Повезани жанровиПоезија, концептуална уметност, мејл-арт
ФилозофијаСинтеза „Сада, Овде и Јесте”; Истинологија
Културни контекстЈугословенски нови талас, нишка алтернативна сцена

Физизам је аутентични поетски и уметнички покрет настао у Нишу 1981. године.

О покрету

[уреди | уреди извор]

Физистички покрет су основали писац Стеван Бошњак, песник и уредник Горан Станковић и књижевник Зоран Пешић Сигма. Покрет представља једну од најзначајнијих појава на југословенској алтернативној и неоавангардној сцени осамдесетих година XX века.[1]

Филозофија и принципи

[уреди | уреди извор]

Физизам се дефинише као покрет „велике синтезе Сада, Овде и Јесте”. Његова суштина је обраћање садашњости као једином естетском критеријуму и извору истине, одбацујући традиционалне метафизичке и историцистичке оквире.

Покрет почива на три основна стуба:

  • Физистички активизам: Директна борба против светске малограђанштине и претње атомским ратом, уз тежњу ка потпуном уједињавању поезије, живота и објективне стварности.
  • Естетика физизма: Сврховита уметност која не постоји ради себе саме (l'art pour l'art), већ као оруђе за деловање у реалности.
  • Истинологија физизма: Бескомпромисно трагање за истином свим доступним уметничким и ван-уметничким средствима.

Историјат и облици деловања

[уреди | уреди извор]

Покрету су се убрзо након оснивања придружили и други значајни нишки ствараоци, међу којима су Иван Цветановић, Горан Стојановић и Зоран Живковић.

Деловање физиста било је изразито мултимедијално и обухватало је:

  • Издаваштво: Штампање фанзина и самиздат издања која су пркосила тадашњим званичним књижевним токовима.
  • Перформанси: Јавни наступи који су комбиновали говорну поезију и провокативне акције.
  • Изложбе: Организација поставки попут „Нови митски предели”, које су истраживале визуелни аспект физистичке естетике.

Прелазак у маргинализам

[уреди | уреди извор]

Током деведесетих година, физизам доживљава унутрашњу еволуцију. Аутори се померају са позиције директног активизма ка концепту који су назвали маргинализам. Ова фаза је теоријски заокружена 1997. године, наглашавајући деловање са „маргине” као простора слободе и отпора мејнстрим култури.

Објављена дела

[уреди | уреди извор]
  1. Физистички манифест (часопис „Збивања”, 1982; репринт у часопису „Градина” бр. 1, 1991).
  2. Скок падобранца с мотком (песме), Књижевна омладина Ниша, 1983.
  3. Еп о загађењу габровачке реке (часопис „Градина”, бр. 1, 1991).
  4. Hronike o Hloygeu, Самиздат, Ниш, 1991.
  5. Terra marginalis, Стубови културе, Београд, 1997.

Рецепција и критички одјеци

[уреди | уреди извор]

Покрет је изазвао пажњу водећих југословенских интелектуалаца и критичара. О физизму су писали:

  1. Богдан Тирнанић „Одисеја у свемиру: 1982“, НИН, 4. април 1982.
  2. Драгослава Девић „Један нови изам“, Народне новине, 1. фебруар 1982.
  3. Бојан Јовановић „Потреба за поезијом“, Књижевна реч, 25. фебруар 1982.
  4. Зоран Живковић „Рецензија“ за књигу Terra Marginalis
  5. Слободан Владушић „Маргиналац или маргиналиста“, Реч број 46, јун 1998.
  6. Илија Бакић „Неостварени идеал хуманиста“, Недељни дневник, 20. новембар 1998.
  7. Срђан В. Тешин „О екологији, Колумбу и Марку Полу“, Књижевне новине, Београд
  8. Зоран Ћирић „Све што сте желели да сазнате о поезији“
  9. Александар Бошковић „Од ратова издавача до ратова звезда“, Омладинске новине
  10. Лука Салапура „Седам година...“, Кровови, Сремски Карловци
  11. „Физичка књига“, приређивач Миљурко Вукадиновић, монографија поводом 25 година физизма, Зограф, Ниш, 2007.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]