Франц Оман
| франц оман | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. октобар 1920. |
| Место рођења | Стражишче, код Крања, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 1. септембар 1987. (66 год.) |
| Место смрти | Крањ, СР Словенија, СФР Југославија |
| Професија | привредник |
| Одликовања |  |
Франц Оман (Стражишче, код Крања, 30. октобар 1920 — Крањ, 1. септембар 1987) био је привредник Социјалистичке Републике Словеније и јунак социјалистичког рада.
Биографија[уреди | уреди извор]
Од 1934. до 1942. радио је као ткачки радник у текстилној фабрици Југобруна у Крању. Током Другог светског рата био је сарадник Ослободилачког фронта Словеније. Године 1942. ухапшен је од стране немачке окупационе власти, након чега се три месеца налазио у затвору у Бегуњама, у Горењској. Потом је интерниран у концентрациони логор Дахау, у Немачкој. Током боравка у логору, био је члан логорског одбора заточеника. Касније је пребачен у логор Захсенхаузен, где је остао до краја рата маја 1945. године.[1]
Након рата вратио се у Југославију, где је од 1945. био запослен у штампарији у Крању. Године 1947. провео је седам месеци у истражном затвору, због наводних оптужби за сарадњу са Гестапоом. Потом је био директор инвалидског предузећа Звезда у Крању, предузећа Индустрија сукна Запуже и заступништва компаније Мерцедес-Бенз у Копру и помоћник директора Спољне пловидбе у Пирану.[1]
Од 1955. до 1987. био је генерални директор Индустрије памучних производа у Крању. Од мањих текстилних фабрика формирао је модерно предузеће и увео нов оригиналан континуирани технолошки процес производње од сировина до специјализованих производа без међускладишта.[1]
Умро је 1. септембра 1984. у Крању.[1]
Указом Председништва СФРЈ одликован је 7. новембра 1986. Орденом јунака социјалистичког рада.[2][3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „OMAN, Franc”. obrazislovenskihpokrajin.si. n.d.
- ^ „Францу Оману Орден јунака социјалистичког рада”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 25. 11. 1986. стр. 16.
- ^ „Сл. лист СФРЈ 87/87” (PDF). slvesnik.com.mk. 31. 12. 1987. стр. 2409.
