Социјалистичка Република Словенија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Социјалистичка Република Словенија
Socialistična Republika Slovenija
Flag of SR Slovenia.svg
Coat of Arms of the Socialist Republic of Slovenia.svg

{{{alt}}}
Главни град Љубљана
Службени језик Словеначки и Српско-хрватски језик
Владавина
Облик државе Савез комуниста Словеније
 — Председник Председништва Милан Кучан ¹
 — Председник Извршног већа Алојз Петерле ²
Историја
Стварање и Независност
 — Оснивање ФНРЈ 29. новембар 1945.
 — Распад Југославије 26. јун 1991.
Географија
Површина
 — укупно 20.273 km2(-)
 — вода (%) 0.6 %
Становништво
 — 1991. 1.913.355(-)
 — густина 95/km2
Економија
Валута Динар
 — код валуте YUD
Остале информације
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .yu
Позивни број +38

1Задњи председник Председништва СР Словеније био је Милан Кучан
2Задњи председник Извршног већа СР био је Алојз Петерле.

Социјалистичка Република Словенија (сл. Socialistična republika Slovenija) била је једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Основана је 1946. године као Народна Република Словенија (сл. Ljudska republika Slovenija), а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године, а претходно јој је 8. марта 1990. године назив промењен у Република Словенија.

Била је привредно најразвијенија југословенска република, а по величини је била предзадња (већа само од СР Црне Горе). Главни град СР Словеније био је Љубљана, a oстали већи градови су били Maрибop, Цeљe, Koпeр.

Конститутиван народ су били Словенци, а званичне народности: Мађари и Италијани, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Историја[уреди]

Главни чланак: Историја Словеније

Пoслe Aпpилcког рата , Слoвeниja je пoдeљeнa измeђy Heмaчке, Италије и Мађарске. 27. априла основана је Освободилна фронта, односно Антиимперијалистички фронт (како се у почетку звала) , коју су чинили 15 патриотских организација. Током јула долази до организованијег отпора широм Словеније,а 22. јула ( Дан устанка народа Словеније) је основана Рашичка партизанска чета и тај дан се сматра почетком устанка на територији Словеније. Крајем 1941. и почетком 1942. партизански одреди су претрпели тешке губитке, али и поред тога расла је снага ОФ. После капитулације Италије ОФ је убрзо разоружала италијанску војску и обрачунала се са Белом и Плавом гардом, те убрзо проширила власт на готово целу Љубљанску покрајину. Темељи нове Словеније положени су на Збору делегата словеначког народа од 1. до 3. октобра 1943. године, на којем је одлучено да Словенија буде једна од шест јединица нове Југославије.

Словеначка привреда се веома брзо развијала, посебно током 1950-их, када је спроведена интензивна индустријализација земље.

Општине у СР Словенији[уреди]

На пописима становништва из 1971, 1981. и 1991. године, СР Словенија се састојала из 62 општине и то:

Функционери СР Словеније[уреди]

Председници[уреди]

Премијери[уреди]

Види још[уреди]