Пређи на садржај

Социјалистичка Република Словенија

С Википедије, слободне енциклопедије
Социјалистичка Република Словенија
Socialistična Republika Slovenija
Застава
Застава

  Положај СР Словеније у оквиру СФР Југославије
Географија
Земља  СФР Југославија
Престоница Љубљана
Друштво
Службени језик Словеначки и српско-хрватски језик
Политика
Облик државе Народна република,
Социјалистичка република
 — Председник Председништва Милан Кучан[а]
 — Председник Извршног већа Алојз Петерле[б]
Владајућа партија Савез комуниста Словеније
Историја
Постојање  
 — Оснивање 29. новембар 1945.[в]
 — Укидање 26. јун 1991. (46 год.)[г]
Догађаји  
 — формирање СНОВ фебруара 1944.
 — формирање ФНРЈ 29. новембра 1945. 
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 20.273 km²
 — вода (%) 0.6%
Становништво  
 — 1991. 1.913.355
 — густина 95/km²
Валута Југословенски динар
 — код валуте YUD
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .yu
Позивни број +38
Земље претходнице и наследнице
СР Словеније
Претходнице: Наследнице:
1945:
Италијанска Социјална Република
Република Словенија
Оперативна зона Јадранско приморје
Краљевина Мађарска
1954:
Слободна Територија Трста

Социјалистичка Република Словенија (скраћено СР Словенија; словен. Socialistična republika Slovenija) била је једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Основана је 1946. године као Народна Република Словенија (словен. Ljudska republika Slovenija), а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године, а претходно јој је 8. марта 1990. године назив промењен у Република Словенија.

Била је привредно најразвијенија југословенска република, а по величини је била предзадња (већа само од СР Црне Горе). Главни град СР Словеније био је Љубљана, a oстали већи градови су били Марибор, Цeљe, Koпeр.

Конститутиван народ су били Словенци, а званичне народности: Мађари и Италијани, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Историја

[уреди | уреди извор]

Пoслe Aпpилcког рата, Словенија је подељена измeђy Heмaчке, Италије и Мађарске. 27. априла основана је Освободилна фронта, односно Антиимперијалистички фронт (како се у почетку звала), коју су чинили 15 патриотских организација. Током јула долази до организованијег отпора широм Словеније,а 22. јула (Дан устанка народа Словеније) је основана Рашичка партизанска чета и тај дан се сматра почетком устанка на територији Словеније. Крајем 1941. и почетком 1942. партизански одреди су претрпели тешке губитке, али и поред тога расла је снага ОФ. После капитулације Италије ОФ је убрзо разоружала италијанску војску и обрачунала се са Белом и Плавом гардом, те убрзо проширила власт на готово целу Љубљанску покрајину. Темељи нове Словеније положени су на Збору делегата словеначког народа од 1. до 3. октобра 1943. године, на којем је одлучено да Словенија буде једна од шест јединица нове Југославије.

Словеначка привреда се веома брзо развијала, посебно током 1950-их, када је спроведена интензивна индустријализација земље.

Општине у СР Словенији

[уреди | уреди извор]

На пописима становништва из 1971, 1981. и 1991. године, СР Словенија се састојала из 62 општине и то:

Функционери СР Словеније

[уреди | уреди извор]

Председници

[уреди | уреди извор]

Функција председника Републике, односно председника Председништва СР Словеније уведена је тек Уставом из 1974. године, а пре тога је функцију шефа државе обављао председник Словеначког народноослободилачког већа, од 1944. до 1946. године, односно председник Президијума Народне скупштине, од 1946. до 1953. године. Након укидања ове функције, од 1953. до 1974. године функцију шефа државе је обављао председник Народне скупштине.

Премијери

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Последњи председник Председништва СР Словеније
  2. ^ Последњи председник Извршног већа Скупштине СР Словеније
  3. ^ Оснивање ФНРЈ
  4. ^ Проглашење независности од СФР Југославије

Литература

[уреди | уреди извор]