Франческо Сојмировић
| Франческо Сојмировић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1614. |
| Место рођења | Ћипровци,  Османско царство |
| Датум смрти | 1673. |
| Место смрти | Ћипровци, Османско царство |
| Призренски бискуп | |
| Године | 27. фебруар 1651 — 20. март 1656. |
| Претходник | Петар Катић |
| Охридски надбискуп | |
| Године | 20. март 1656 — 1661. |
| Претходник | Андреа Богдани |
| Никопољски бискуп | |
| Године | 1663 — 1673. |
| Претходник | Филип Станиславов |
| Наследник | Филип Станиславов |
Франческо Сојмировић (Фрањо Сојмировић) (Ћипровци, 1614 — Ћипровци, 1673) био је призренски и никопољски бискуп и охридски надбискуп. Истакнута личност у такозваној католичкој пропаганди у бугарским земљама.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1614. године у Ћипровцима. Сојмировићи су били трговачка породица пореклом из Новог Брда која се крајем 14. века населила у Дубровник.[1] Учио је богословију у Италији, после чега се враћа у Ћипровац. Био је активни помоћник Петра Богдана на почетку своје црквене и јавне делатности. Говорио је, поред српског, турским, румунским, латинским, италијанским и другим језицима. Написао је дело Историја Србије. Извесно време је био генерални викар Бугарске католичке провинције, а пре тога, кустос и гвардијанин (секретар) Петра Богдана.[2] Био је често његов сапутник приликом путовања Бугарском и Влашком. Током 1637. и 1640. године, њих двојица су били у Влашкој где су водили успешну борбу да поврате од ћипровачких трговаца католички манастир близу Трговишта. Тада је Сојмировић већ био судија Конгрегације за Бугарску и Влашку. И он је, као и Петар Парчевић, извршавао дипломатске мисије. Године 1650. је био именован за призренског бискупа, а од 1655. за охридског надбискупа. Од 1663. године управња Никопољском бискупијом наследивши Филипа Станиславова. Након многих лутања и прогона од стране османске власти, 1673. године остаје у Ћипровцу где у ишчекивању нове црквене дужности и умире.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Пекић 2010, стр. 118.
- ^ Чолов 1988, стр. 128.
- ^ Чолов 1988, стр. 129.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Чолов, Петър (1988). Чипровското въстание 1688 г.. София.
- Пекић, Радмило (2010). Средњовјековни косовскометохијски трговци у свјетлу дубровачких тестамената. Косовска Митровица. стр. 113—126.
