Трговиште (Румунија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трговиште
Târgovişte
Targoviste30092006.jpg
Главни трг града Трговишта
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Румунија
Округ Дамбовица
Становништво
Становништво
 — 2011. 73964[1][2]
Географске карактеристике
Координате 44°55′27″ СГШ; 25°27′24″ ИГД / 44.924167° СГШ; 25.456667° ИГД / 44.924167; 25.456667Координате: 44°55′27″ СГШ; 25°27′24″ ИГД / 44.924167° СГШ; 25.456667° ИГД / 44.924167; 25.456667
Површина 40,7 км2
Трговиште на мапи Румуније
Трговиште
Трговиште
Веб-сајт
www.pmtgv.ro

Трговиште (рум. Târgovişte) град је у Румунији, у средишњем делу земље, у историјској покрајини Влашка. Трговиште је управно средиште округа Дамбовица.

Трговиште је према последњем попису из 2002. године имало 89.429 становника.

Географија[уреди]

Град Трговиште налази се у северном делу историјске покрајине Влашка, а у средишњем делу њене области Мунтеније. Град је удаљен 90 километара северозападно од главног града Букурешта.

Град је смештен у долини реке Димбовица, где се образована данашња румунска држава. Град се налази у веома плодној и густо насељеној јужној подгорини Карпата са воћњацима и виноградима. Јужно од града пружа се Влашка низија, а северно планински масиви Карпата под шумама у пашњацима. Надморска висина града је приближно метара.

Историја[уреди]

Трговиште (Тирговиште по румунски) је изузетно важно у румунској историји. Ту је била столица влашких кнежева између 1383-1716. године. Ту је основана најстарија влашка штампарија коју је водио штампар Макарије. У 17. веку за време владара Матије Басарабе Трговиште има 60.000 становника, богато је место, са 40 цркви и пространом палатом, коју су срушили Турци.[3]

Насеље под овим називом (словенског порекла, место трговања) спомиње се први пут 1396. године. Град је те године постао седиште средњовековне влашке државе, под владаром Мирчом I.

1597. године код Трговишта се одиграла важна битка којом су Турци коначно осујећени од покоравања Влашке. Крајем 17. века Константин Бранковејану премести је престоницу из Трговишта у Букурешт, чиме град губи значај.

Срби у Трговишту[уреди]

Место носи српски, словенски назив који асоцира на трговачко место. Дубровчани Срби трговци су имали своја представништва са некретнинама на трговачком путу и у Трговишту. Ту су њихови људи и живели и били на услузи. Истоимено старо трговачко место постоји и у нашој Рашкој области, "Трговиште" или "Ески-Пазар" (први помен 1461. године) уз садашњи Нови Пазар.

Српски деспот Ђорђе Бранковић био је син српских владара али и "светитеља", оца Св. Стевана Слепог и мајке Св. мајке Ангелине. После смрти мајке, наследио је власт али је убрзо препустио брату Јовану. Замонашио се и примио ново име Максим. На позив влашког војводе Радула, отишао је у Трговиште да буде митрополит. Био је митрополит Влашки са столицом у Трговишту, до смрти Радулове 1509. године. Напустио је Влашку и отишао у Срем, где је у договору са Марком и Стефаном Јакшићем, подигао нови српски манастир Крушедол. У својој задужбини је живео и умро 18. јануара 1516. године, а касније проглашен и он за свеца, као Св. владика Максим.[4]

Помиње се српска штампарија у Трговишту 1512. године.[5] Није са сигурношћу утврђено да ли су савременици, штампар Макарије у Трговишту и хиландарски игуман Србин, Макарије - иста особа. У Трговишту у тамошњој штампарији су се у 17. веку штампале књиге на словенском језику. Србин, јеромонах Јован родом из Босне, из места Каменград, је између марта 1648. и јула 1649. године ту штампао једну књигу. Био је то "Цветни триод" који је тај калуђер Хиландарац, објавио на српском језику. По Стојану Новаковићу, са том књигом - правим, чистим "србљаком" се покушала уместо бугарско-словенске рецензије, увести нова, српско-словенска рецензија у румунским земљама.[6]

У великом пожару у Трговишту 1929. године изгореле су куће у тзв. "Српском крају". У три улице тог дела града живели су већином аутохтони Срби, који су се бавили вртарством. Изгорело је 80 кућа са много жетве и сточне хране. Снажан ветар је учинио своје, па је тешком муком после осам сати борбе ватра угашена. Хиљаду људи је остало на ледини, без крова над главом. Штета је била процењена на 100 милиона леја.[7]

Становништво[уреди]

Демографија
2011.
73.964

Данас Трговиште има приближно 90 хиљада становника, што је пад од десетак хиљада у односу на задње године комунизма.

Матични Румуни чине већину градског становништва Трговишта, а од мањина присутни су само Роми.

Знаменитости[уреди]

Трговиште је познато као једно од средишта средњовековне Румуније, са веома добро очуваним старим црквама у граду и околини.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 05. 08. 2013. 
  3. "Београдске новине", Београд 1916. године
  4. "Српско коло", Загреб 1906. године
  5. "Школски лист", Сомбор 1866. године
  6. "Дело", Београд 1898. године
  7. "Време", Београд 1929. године

Спољашње везе[уреди]