Фридрих Вилхелм II

С Википедије, слободне енциклопедије
Фридрих Вилхелм II
1792. година
Лични подаци
Пуно имеФридрих Вилхелм II
Датум рођења(1744-09-25)25. септембар 1744.
Место рођењаБерлин, Пруска
Датум смрти16. новембар 1797.(1797-11-16) (53 год.)
Место смртиПотсдам, Пруска
ГробБерлинска катедрала
Породица
СупружникЕлизабета Кристина од Брауншвајга, принцеза од Пруске, Фредерика Лујза од Хесен-Дармштата, Julie von Voss, Sophie von Dönhoff
ПотомствоВилхелмина од Пруске (краљица Холандије), Frederica Charlotte of Prussia, Фридрих Вилхелм III, Лудвиг Карл од Пруске, Augusta of Prussia, Вилхелм од Пруске, Marianne von the Mark, Alexander Mark, Фридрих Вилхелм, гроф Бранденбурга, Julie von Brandenburg, Hendrik van Pruisen, Gustav Adolf Ingenheim
РодитељиАугуст Вилхелм од Пруске
Лујза од Брауншвајга
ДинастијаХоенцолерн
Краљ Пруске
Период1786—1797
ПретходникФридрих Велики
НаследникФридрих Вилхелм III

Фридрих Вилхелм II (нем. Friedrich Wilhelm II; 25. септембар 1744 — 16. новембар 1797) био је пруски краљ од 1786. до 1797. године. Припадао је династији Хоенцолерн.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Берлину као син Вилијама Августа Пруског, другог сина краља Фридриха Вилхелма I и Лујзе Амалије од Брауншвајга. Старија сестра његове мајке, Елизабета, била је супруга Фридриха Великог. Након очеве смрти (1758), Фридрих II је постао наследник престола пошто Фридрих Велики није имао деце. Фридрих Вилхелм II се 1765. године оженио Елизабетом Кристином од Брауншвајга, ћерком Карла I од Брауншвајга. Од ње се развео 1769. године када је оженио Фредерику Лујзу, ћерку Лудвига IX од Хесена. Са њом је имао седморо деце. Имао је и љубавницу Вилхелмину Енке са којом је имао петоро деце. Фридрих се интересовао за уметност. Био је мецена Бетовена и Моцарта, а његов приватни оркестар био је познат широм Европе. Такође је био и талентовани виолончелиста. Године 1786. наследио је свога стрица. Није био упознат са дипломатијом нити припреман за владавину, што је изазвало сумњу у погледу његове спремности за владавину. На почетку владавине доноси мере којима је повећао терет обавеза становништва. Изграђује путеве и канале, смањује царинске дажбине, подстиче трговину, уводи нове порезе. Интелектуални слојеви били су задовољни Фридриховом мером која укида забрану немачког језика. Он врши пријем немачких писаца на Пруску академију и активно подстиче рад универзитета и школа. Укида државни монопол на трговину кафом, дуваном и шећером. Фридрихов рад на кодификацији закона завршен је 1794. године.

Војска Пруског краљевства јача током владавине Фридриховог претходника. Прва брига Фридриха Вилхелма II била је да врши стални надзор над пруском војском. Фридрих је себе прогласио „господарем рата” (нем. Kriegherr) и ставио се на чело колегијума рата (Oberkriegs-Collegium). Војне реформе Фридриха показале су се неуспешним. Пруска војска катастрофално је поражена код Јене 1806. године од Наполеона Бонапарте. У мирнодопским условима, пруска војска бројала је 189.000 војника пешадије и 48.000 коњаника. Пруски краљ покушава да интервенише у Руско-аустријско-турском рату, али није успео да оствари свој циљ. Пруска није добила никакве уступке. Фридрих напушта анти-аустријску политику.

Фридрих и аустријски цар Леополд 1791. године улазе у рат против револуционарне Француске. Августа те године издали су Плиницку декларацију у којој су позвали француске револуционаре да прекину са кршењем права краља Луја XVI. Фридрих лично учествује у кампањама 1792. и 1793. године, а Пруска излази из рата 1795. године након потписивања Базелског мира како би могла да учествује у подели Пољске. Фридрих је умро 1797. године. Наследио га је Фридрих Вилхелм III.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Фридрих Вилхелм
 
 
 
 
 
 
 
8. Фридрих I од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Luise Henriette of Nassau
 
 
 
 
 
 
 
4. Фридрих Вилхелм I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ернст Август, изборник Брауншвајг-Линебурга
 
 
 
 
 
 
 
9. Софија Шарлота Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Софија Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
2. Аугуст Вилхелм од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ернст Август, изборник Брауншвајг-Линебурга (=18)
 
 
 
 
 
 
 
10. Џорџ I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Софија Хановерска (=19)
 
 
 
 
 
 
 
5. Софија Доротеја Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Георг Вилхелм, војвода од Брауншвајга-Линебурга
 
 
 
 
 
 
 
11. Софија Доротеја од Целе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Елеонора Дезмир д'Олбруз
 
 
 
 
 
 
 
1. Фридрих Вилхелм II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Augustus the Younger, Duke of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
12. Ferdinand Albert I, Duke of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Elisabeth Sophie of Mecklenburg-Güstrow
 
 
 
 
 
 
 
6. Ferdinand Albert II, Duke of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Friedrich Landgraf von Hessen-Eschewege
 
 
 
 
 
 
 
13. Christine von Hessen-Eschewege
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Eleanor Catherine Pfalzgräfin von Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
3. Лујза од Брауншвајг-Волфенбитела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Антоан Улрих, војвода од Брауншвајг-Волфенбитела
 
 
 
 
 
 
 
14. Лудвиг Рудолф од Брауншвајг-Волфенбитела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елизабета од Шлезвиг-Холштајн-Сендерборг-Нордборга
 
 
 
 
 
 
 
7. Duchess Antoinette of Brunswick-Wolfenbüttel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Albrecht Ernst I Prinz von Oettingen
 
 
 
 
 
 
 
15. Кристина Лујза од Етингена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Christine Friederike von Württemberg-Stuttgart
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]