Хавријил Нађ
Хавријил Нађ | |
|---|---|
| Датум рођења | 17. април 1913. |
| Место рођења | Врбас, Аустроугарска |
| Датум смрти | 15. октобар 1983. (70 год.) |
| Место смрти | Куцура, СФРЈ |
Хавријил Х. Нађ (Врбас, 17. април 1913 — 15. октобар 1983, Куцура) био је русински и југословенски лингвиста, учитељ, преводилац, песник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Од 1932. до 1936. године студирао је на Универзитету у Београду на Филозофском факултету. По завршетку студија, предавао је у гимназији у Руском Крстуру, директор је постао крајем 1944. године (општине Кула и Куцура (1954-1979), предавао је и на Вишој педагошкој школи у Новом Саду од 1948. године. до 1954. године.
Први чланак му је објављен у Русинском календару за 1935. годину, а први сонет „Тамо“ у Русинском календару за 1978. годину. [1]
Написао је радове о граматици, методици наставе матерњег језика и правописа „За наш правопис” (1950), које су уврштене у књигу „Лингвистички чланци и исправка” (1983). Године 1945. постао је један од првих чланова редакције недељника Руске слово. Био је народни посланик у Уставотворној скупштини Демократске федеративне републике Југославије. [1]
Истраживао је историју русинског језика у делу „Прилоги до историї руского язика“ (1988), резултат истраживања је закључак да су Русини Југославије део украјинског народа, а „русинска беседа“ се развила на основама украјинских дијалеката Карпата. Његово истраживање објављено је у Антологији руске поезије (Нови Сад, 1984).
Преводио је уметничка дела са руског, српског и хрватског на русински језик. Аутор је песама „Летње вече у пољу“, „Песма“, „Чујте браћо“ и низа сонета.
Преминуо је после дуге и тешке болести у Куцури 15. октобра 1983. године, где је и сахрањен. [2]
Литература[уреди | уреди извор]
- Українська мова: Енциклопедія. — Киев: Українська енциклопедія, 2000. ISBN 966-7492-07-9 С. 359
- Хавријил Х. Нађ: Лингвистички чланци и расправе, „Руске слово“ Нови Сад, 1983.
- Хавријил Нађ: Прилози за историју русинског језика, „Руске слово“, Нови Сад, 1988.
- Д. Дуличенко: Стандардизатор и истраживач књижевног језика југословенских Русина, „Стваралаштво” („Творчосц”) 1978, стр. 10
- Микола М. Кочиш: Лингвистички радови, „Руска писма“, Нови Сад, 1978, стр. 28.
- Тамаш: Најлепши русински међуратни сонет, „Стваралашто” („Творчосц”) 1978, 48-52
- др Јулијан Тамаш: Историја русинске књижевности, Завод за издавање уџбеника и наставних средстава, Београд, 1997, стр.151-154 и 582-583.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Havril H. NAĐ – NAR” (на језику: српски). Приступљено 2022-12-02.
- ^ „Havril H. NAĐ – NAR” (на језику: српски). Приступљено 2022-12-02.
