Врбас (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Врбас (вишезначна одредница).
Врбас
Vrbas centar.jpeg
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Врбас
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 24112
 — густина 244*/km2
Положај
Координате 45°34′10″ СГШ; 19°38′16″ ИГД / 45.5695° СГШ; 19.637833° ИГД / 45.5695; 19.637833Координате: 45°34′10″ СГШ; 19°38′16″ ИГД / 45.5695° СГШ; 19.637833° ИГД / 45.5695; 19.637833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 78 m
Површина 107* km2
Врбас на мапи Србије
Врбас
Врбас
Врбас на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21460
21463
21464
Позивни број 021
Регистарска ознака VS / ВС

Врбас је градско насеље у Србији у општини Врбас у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 24112 становника.

Називи[уреди]

Врбас је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Verbász, русински: Вербас, нем. Werbass.

Географија[уреди]

Географски положај Врбаса карактерише мноштво природно-географских и друштвено-економских компоненти и међусобних утицаја. Заузима део простора који се налази у геометријском средишту Бачке. У граду се укрштају железничке пруге: Суботица-Врбас-Београд и Сомбор-Врбас. Овде се налази Железничка станица Врбас. Кроз Врбас воде важни друмски путеви следећих праваца: Сомбор-Врбас-Нови Сад, Врбас-Бачка Паланка, Врбас-Суботица. Врло значајну улогу имају и водени токови, који представљају део хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. Граничи се са општинама: Кула, Мали Иђош, Србобран, Темерин, Нови Сад, Бачка Паланка и Оџаци.

Историја Врбаса[уреди]

Први помен у писаним изворима о Врбасу је из 1387. године. Међутим историја Врбаса сеже много даље у прошлост. Захваљујући археолошким испитивањима на локалитетима: Чарнок, Шуваков салаш и циглана Полет, много тога о прошлости Врбаса нам је јасније. На обалама Црне баре констатована су неолитска насеља. На Шуваковом салашу откривена је кућа која потврђује досадашња сазнања о томе да су насеља делом укопана у лес, да су зидови кућа од плетера и да су домаће животиње већ тада биле свакодневница села. Из периода бронзаног доба констатовано је насеље са некрополом у непосредној близини Чарнока. Веома значајно налазиште млађег гвозденог доба на локалитету Чарнок-Бачко добро поље успешно се штити и истражује.

Доласком Келта на ова подручја у другој половини 4. века п. н. е, Чарнок постаје келтски опидум, и првенствено представља трговачки центар а касније добија и одбрамбену улогу. Од 1. века нове ере ови простори су део барбарикума који се налази наспрам Римског царства и доживљава директне утицаје Римске цивилизације. Истовремено долази до насељавања Сармата, припадника иранских народа, који доносе и грчко-хеленистичке културне утицаје. Од 4. века наше ере просторе запљускују таласи народа који су ношени великом сеобом народа. Најдуже се задржавају Авари, о чему сведочи некропола на локалитету циглана Полет. Почетак 9. века означава крај аварске доминације и контролу Франака а затим Бугара над овим просторима.

За годину оснивања Врбаса узима 1213. као седиште поседа двојице племића под називом „Орбаспалотаја“. Према писаним изворима овде је углавном живело словенско становништво, Срби, који су у више наврата због поплава, ратова или болести напуштали насеље. Године 1720. наступају огромне етичке промене, Срби се селе у Русију и Банат а почиње колонизација Немаца, Русина и Мађара на ове просторе.

У 17 веку у Врбас се досељава чувени Максим Ћирић(предак Милутина Ћирића Ћикија) и гради прву калдрму у Врбасу. У 19. веку захваљујући прокопавању канала и изгарадњи пруге Пешта-Суботица-Нови Сад, Врбас је израстао у индустријско-занатски трговински центар. Отварају се нове основне школе, занатска школа и гимназија.

Као последицу фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "Културбунд" [1] и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха,[1] нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Врбаса) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већи део југословенских Немаца (око 200.000) напустио је територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.[2] Немци из Врбаса одведени су у сабирне логоре у Бачком Јарку, Гакову и Крушевљу, где су неки од њих умрли од глади, хладноће и болести.[тражи се извор] После укидања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље.

Године 1983.[3] Врбас добија име Титов Врбас да би почетком 90-их година био враћен стари назив.

Култура и образовање[уреди]

Болница у Врбасу

Повољан географски положај и миграције омогућили су да се на територији Врбаса јаве рани облици просветног живота. Тако да се:

  • 1735. отвара Српска црквена основна школа
  • 1790. отвара се народна основна школа
  • 1765. Русинска основна школа

Убрзо затим отварају се и јеврејска, немачка, државна мешовита и друге школе. У Врбасу постоји и гимназија Жарко Зрењанин.

Народна библиотека „Данило Киш“ Основана је 1962. са седам одељења, два у Врбасу и по једно у околним општинама. Поседује око 103.000 књига, учествује у већини културних манифестација општине. Дом културе „Врбас“ основан је 1968, у оквиру њега ради и биоскоп „Југославија“. Изгорео је у пожару почетком 90-их после чега је почео са градњом нови.

Демографија[уреди]

У насељу Врбас живи 20355 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,6 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 8379 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последњем попису примећен је значајан пад у броју становника.

Етнички састав према попису из 1953.[4]
Срби
  
12.524 33,29 %
Црногорци
  
11.292 30,02 %
Русини
  
5.352 14,22 %
Мађари
  
5.266 14,00 %
Хрвати
  
775 2,06 %
Словаци
  
432 1,14 %
Словенци
  
101 0,26 %
Југословени
  
69 0,18 %
Македонци
  
45 0,11 %
Румуни
  
20 0,05 %
остали
  
1.738 4,62 %
укупно: 37614
Етнички састав према попису из 1961.[5]
Срби
  
16.410 38,29 %
Црногорци
  
12.525 29,22 %
Мађари
  
5.319 12,41 %
Хрвати
  
1.205 2,81 %
Македонци
  
166 0,38 %
Југословени
  
125 0,29 %
Словенци
  
123 0,28 %
Албанци
  
66 0,15 %
Муслимани
  
42 0,09 %
остали
  
6.872 16,03 %
укупно: 42853
Етнички састав према попису из 1971.[6]
Срби
  
17.073 39,25 %
Црногорци
  
11.906 27,37 %
Мађари
  
4.675 10,74 %
Хрвати
  
1.117 2,56 %
Југословени
  
798 1,83 %
Македонци
  
167 0,38 %
Словенци
  
115 0,26 %
Албанци
  
111 0,25 %
Муслимани
  
106 0,24 %
Роми
  
19 0,04 %
остали
  
7.373 16,95 %
укупно: 43490
Етнички састав према попису из 1981.[7]
Срби
  
17.965 39,26 %
Црногорци
  
13.033 28,48 %
Мађари
  
4.012 8,76 %
Југословени
  
2.654 5,80 %
Хрвати
  
1.076 2,35 %
Македонци
  
186 0,40 %
Муслимани
  
170 0,37 %
Албанци
  
129 0,28 %
Словенци
  
67 0,14 %
Роми
  
55 0,12 %
остали
  
6.409 14,00 %
укупно: 45756
Етнички састав према попису из 1991.[8]
Срби
  
19.331 41,67 %
Црногорци
  
13.619 29,36 %
Русини
  
4.227 9,11 %
Мађари
  
3.435 7,40 %
Југословени
  
2.266 4,88 %
Хрвати
  
858 1,84 %
Словаци
  
360 0,77 %
Македонци
  
174 0,37 %
Муслимани
  
152 0,32 %
Роми
  
133 0,28 %
Албанци
  
89 0,19 %
Словенци
  
48 0,10 %
Румуни
  
36 0,07 %
Буњевци
  
29 0,06 %
остали
  
1.272 2,74 %
Регионална припадност
  
157 0,33 %
неизјашњени
  
85 0,18 %
непознато
  
105 0,22 %
укупно: 46382
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
21.907 47,77 %
Црногорци
  
11.371 24,79 %
Русини
  
3.765 8,21 %
Мађари
  
2.885 6,29 %
Украјинци
  
975 2,12 %
Југословени
  
675 1,47 %
Хрвати
  
659 1,43 %
Словаци
  
312 0,68 %
Македонци
  
155 0,33 %
Роми
  
136 0,29 %
Немци
  
127 0,27 %
Муслимани
  
100 0,21 %
Словенци
  
57 0,12 %
Руси
  
47 0,10 %
Албанци
  
45 0,09 %
Бошњаци
  
23 0,05 %
Буњевци
  
23 0,05 %
Бугари
  
14 0,03 %
остали
  
60 0,13 %
Регионална припадност
  
149 0,32 %
неизјашњени
  
1.326 2,89 %
непознато
  
1.014 2,21 %
укупно: 45852
Етнички састав према попису из 2011.
Срби
  
23.251 55,24 %
Црногорци
  
7.353 17,47 %
Русини
  
3.375 8,02 %
Мађари
  
2.464 5,85 %
Украјинци
  
836 1,99 %
Хрвати
  
549 1,49 %
Роми
  
355 0,84 %
Словаци
  
286 0,68 %
Југословени
  
170 0,40 %
Македонци
  
149 0,35 %
Немци
  
121 0,29 %
Муслимани
  
112 0,27 %
Албанци
  
48 0,13 %
Руси
  
46 0,11 %
Словенци
  
35 0,08 %
Буњевци
  
15 0,04 %
Бугари
  
13 0,03 %
Бошњаци
  
7 0,02 %
Румуни
  
5 0,01 %
остали
  
226 0,54 %
Регионална припадност
  
452 1,07 %
неизјашњени
  
2.066 5,89 %
непознато
  
158 0,38 %
укупно: 42092
Језички састав према попису из 2011.
Српски
  
35.838 85,14 %
Русински
  
2.872 6,82 %
Мађарски
  
1.224 2,91 %
Црногорски
  
213 0,51 %
Словачки
  
128 0,30 %
Ромски
  
108 0,26 %
Хрватски
  
86 0,20 %
Македонски
  
46 0,11 %
Немачки
  
45 0,11 %
Албански
  
31 0,07 %
Руски
  
21 0,05 %
Румунски
  
7 0,02 %
Словеначки
  
6 0,01 %
Бугарски
  
3 0,01 %
остали
  
485 1,15 %
Регионална припадност
  
452 1,07 %
неизјашњени
  
803 1,91 %
непознато
  
176 0,42 %
укупно: 42092
Демографија[10]
Година Становника
1948. 14.837
1953. 15.470
1961. 19.316
1971. 22.496
1981. 25.143
1991. 25.858 25.610
2002. 25.907 26.198
2011. 24.112
Етнички састав према попису из 2011.[11]
Срби
  
12.243 50,77 %
Црногорци
  
5.196 21,55 %
Мађари
  
1.690 7,00 %
Русини
  
1.354 5,61 %
Украјинци
  
634 2,63 %
Хрвати
  
361 1,49 %
Југословени
  
110 0,45 %
Роми
  
106 0,44 %
Немци
  
92 0,38 %
Македонци
  
82 0,34 %
Словаци
  
80 0,33 %
Муслимани
  
39 0,16 %
Руси
  
36 0,15 %
Словенци
  
29 0,12 %
Албанци
  
20 0,08 %
Бугари
  
13 0,05 %
Буњевци
  
11 0,04 %
Бошњаци
  
4 0,01 %
Румуни
  
1 0,02 %
остали
  
174 0,72 %
Регионална припадност
  
289 1,19 %
неизјашњени
  
1.420 5,89 %
непознато
  
125 0,51 %
укупно: 24.112

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.
Железничка станица у Врбасу

Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Врбас, на којој се налазе два насеља Врбас и Косанчић.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, (2001). стр. 72.
  2. Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.
  3. Опћа енциклопедија – допунски свезак, Југославенски лексикографски завод, Загреб, (1988). стр. 694.
  4. [1]
  5. [2]
  6. [3]
  7. [4]
  8. [5]
  9. Contact Support
  10. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  11. Етничка структура након пописа 2011.
  12. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]