Харпо Маркс

С Википедије, слободне енциклопедије
Харпо Маркс

Артур „Харпо" Маркс
Харпо свира Харфу 1926
Име по рођењуАдолф Маркс
Датум рођења(1888-11-23)23. новембар 1888.
Место рођењаЊујорк, САД
Датум смрти28. септембар 1964.(1964-09-28) (75 год.)
Место смртиЛос Анђелес, САД
ЗанимањеКомичар, Мимичар, Музичар
Активни период1910–1963
СупружникСузан Флеминг
Деца4
РодитељиСамуел Маркс
Мини Шонберг
РодбинаГручо Маркс
Чико Маркс
Гумо Маркс
Зепо Маркс

Артур „Харпо” Маркс (енгл. Arthur "Harpo" Marx; Њујорк, 23 .новембар 1888 – Лос Анђелес, 28. септембар 1964) био је амерички комичар, мимичар, музичар и и други најстарији од браће Маркс.[1] Најпознатији је по томе што је током наступа свирао харфу по којој је и добио надимак, те по томе што никада није изговорио нити једну реч током наступа. Његове комедије су мешавина водвиља, пантомиме, импровизације и циркуса.[2]

Младост[уреди | уреди извор]

Харпо је рођен 23. новембра 1888. године на Менхетну у Њујорку.[3] Одрастао је у насељу Карнеги Брдо, на горњој источној страни Менхетна, касније ће Харпо изјавити, да је стан који се ту налази "Први прави дом кога се сећам.",[4] ово насеље је било препуно имиграната који су долазили из Европе, највише уметника.[5] У комшилуку су се налазиле многе историјске куће и друге зграде, као што је кућа Вилијама Годбија Лоу (Wiliam Goadby Loew) (данас школа Спенс).[6]

Његови родитељи су били Сем Маркс[7](Sam Marx), (познат по надимку „Француз“) и његова супруга, Мини Шонберг Маркс (Minnie Schoenberg), сестра комичара и водвиљског извођача Ал Шена( Аl Sheean). Марксова породица је била јеврејска. Његова мајка је била из Источне Фризије, Немачка,[8] а отац, кројач,[9] био је из Алзаса, који је био део Другог француског царства у време када је старији Маркс рођен и током већег дела његовог детињства.

Харпо је добио мало формалног образовања и напустио је њујоршку државну школу 86, са осам година (углавном због малтретирања) током свог другог покушаја да положи други разред.[10] Почео је да ради разне послове,укључујући продају новина, рад у месари и као канцеларијски помоћник, заједно са својим старијим братом Чиком, како би допринео породичном буџету.[10]

Каријера[уреди | уреди извор]

У јануару 1910. Харпо се придружио двојици своје млађе браће, Џулијусу (касније „Гручо“) и Милтону (касније „Гумо“), да би формирао „Три славуја“ који ће касније бити преименован у „Браћа Маркс“.[11] Постоје разне непроверене приче које покушавају да објасне Харпову еволуцију као „тихи“ лик међу браћом. У својим мемоарима, Гручо је написао да Харпо једноставно није био баш добар у памћењу дијалога, па је стога био идеалан да прикаже архетипску водвиљску улогу „будала који не може да говори“.[12]

Плакат за филм „Урнебесни Ловци" (1930)

Постоје различите приче о пореклу уметничког имена Харпо. Прва сугерише да је псеудоним настао током карташке игре у позоришту Орфеум у Галесбургу, Илиноис. У овој верзији приче Арт Фишер, позоришни глумац, Маркса је назвао „Харпо“ јер је свирао харфу.[10] Међутим, ова верзија догађаја је спорна, барем делимично зато што је позориште Орфеум изграђено тек крајем 1916. године, док се Харпо касније сећао да је име добио 1914. Нема спора да је Фишер сковао име, али неки извори наводе ранији датум.[12] Харпо је научио како да држи харфу тако што је опонашао анђела који свира харфу на слици коју је видео. Нико у граду није знао да свира харфу, па ју је Харпо наштимовао најбоље што је могао, почевши од једне основне ноте па на даље. Почео је да учи да свира инструмент, без часова. Три године касније, открио је да га је погрешно подесио жице, али да је његов метод правио много мање трења на жицама. Упркос Харповом музичком таленту, никада није научио да чита ноте или пише музику.[4] Иако је плаћао врхунским музичарима лепе хонораре да га науче „правилној“ техници свирања харфе, он је задржао свој јединствени стил целог живота (његови „учитељи“, фасцинирани његовом техником, проводили су своје часове гледајући и слушајући како Маркс свира).[13] Након његове смрти 1964. године, једна од Харпових харфи је поклоњена Израелу, и на крају је нашла дом у израелском оркестру.[14]

Харпо је променио своје име из „Адолф“, име које није волео (као дете, уместо њега су га рутински звали „Ахди“), у „Артур“ од 1911. године.[15] Сличност са именом истакнутог чикашког адвоката за шоу бизнис Адолфа Маркса, можда је додатно охрабрила промену. Урбане приче које наводе да је до промене имена дошло током Првог светског рата због антинемачких осећања у САД, или током Другог светског рата су неосноване.[16]

Браћа Маркс (од горе на доле):Чико, Харпо, Гручо, Зепо

Његово прво појављивање на екрану било је у филму Ризик хумора 1921. (Humor Risk), са својом браћом, иако је према Гручу, филм приказан само једном, а затим изгубљен.[15] Четири године касније, Харпо се појавио без своје браће као „Сеоски Петар Пан“ у Превише пољубаца[17] (Too Many Kisses) који је претходио првом заједничком филму браће, Кокос Лудаци[18] (The Cocoanuts) за 4 године. У филму Превише пољубаца, Харпо је изговорио прву и једину реченицу пред камером у филму: „Сигуран си да не можеш да се помериш?“[19] (речено је везаном хероју филма пре него што га је ударио). Прикладно, то је био неми филм, а публика је видела само како се померају његове усне и текст на следећој карти.[20]

Харпо је често постављан као Чиков ексцентрични партнер у злочину, коме је често помагао, и/или узнемиравао Чика дајући му ногу, као алтернативу руковању или једноставно да је одмори.[21]

Харпо је постао познат по реквизитима за вид, а посебно по наизглед бесконачном броју чудних ствари који су се налазили у превеликим џеповима његовог капута.[22] У филму Коњска длака 1932.(The Horse Feathers), Гручо, позивајући се на немогућу ситуацију, каже Харпу да не може да „пали свећу на оба краја“. Харпо одмах вади из џепа свог капута упаљену свећу која гори на оба краја. У истом филму, бескућник на улици тражи од Харпа новац за шољицу кафе, а он потом из свог капута вади шољу која кључа, заједно са тањиром.[23] Харпо је често користио изразе лица и мимику да би пренео своју поенту уместо да говори.[1]

Плакат филма Мајмунска посла (Monkey Business) колоризовано

Харпо је даље обликовао свој карактер ношењем „перике страха“. На почетку његове каријере, перика је била обојена у розе, о чему сведоче филмски плакати у боји тог времена и алузије на њега у филмовима, са именима ликова као што је „Пинки“ у Пачјој супи (The Duck Soup).[24] Ова перика се понекад појављивала као плава на екрану због црно-белог филма који се користио у то време. У неким филмовима, Харпо је заправо носио плаву перику. Временом је потамнио ружичасту до више црвенкасте боје, на коју су филмови поново алудирали са именима ликова, као што је име његовог лика у филму Ноћ у Казабланци "Рђави".[25]

Остала браћа Маркс, повремено су спомињали његово неговорење у њиховим раним филмовима, који су пазили да представе то што његов лик не говори више као избор него инвалидитет. У стварности, одлука да ћути почела је када је Харпо добио негативну критику, која је сугерисала да је Харпов приказ будале био убедљив све док није проговорио. Убрзо након тога, ујак Браће је поделио са Харпом сценарио који је написао за њих. Харпо је био запрепашћен када је открио да има само три реда и рекао је свом ујаку: "Па, можда уопште нећу да причам!".[26] Ово је мишљено саркастично, али његовом ујаку се та идеја допала.

Године 1933, након дипломатског признања Совјетског Савеза од стране САД, Харпо је провео шест недеља у Москви као извођач и амбасадор добре воље. Његова турнеја је била огроман успех, шоу је трајао шест недеља. У то време, Харпо и совјетски министар спољних послова Максим Литвинов су постали пријатељи и чак су заједно изводили пар сцена.[4] За то време служио је као тајни курир, достављајући саопштења у и из амбасаде САД у Москви на захтев амбасадора Вилијама Кристијана Булита млађег (William Christian Bullitt Jr), кријумчаривши поруке у и из Совјетског Савеза тако што је везао запечаћену коверту на ногу испод панталона.[4]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Браћа Маркс (са десна на лево): Харпо, Чико, Гручо

Харпов брак са глумицом Сузан Флеминг је од 28. септембра 1936. године постао јавности познат следећег месеца захваљујући телеграму честитке који је послао председник Френклин Д. Рузвелт.[27] Харпов брак, као и Гумов, био је доживотан (Гручо се разводио три пута, Зепо два пута и Чико једном).[15] Пар је усвојио четворо деце: Била (Bill), (рођен 1937), Алекса(Alex) (1943–2006), Џимија(Jimmy) и Мини(Minnie). Када га је Џорџ Барнс(George Burns) 1948, питао колико деце планира да усвоји, он је одговорио: „Желео бих да усвојим онолико деце колико имам прозора у кући. Дакле, када одем на посао, желим дете на сваки прозор, да ми маше.“[28]

Године 1961. Харпо је објавио своју аутобиографију „Харпо говори!"[4] (Harpo Speaks!). Пошто никада није изговорио ниједну реч у карактеру, многи су веровали да је заправо нем. Заправо, снимци његовог гласа на радију и телевизији могу се наћи на интернету, у документарцима и на бонус материјалима ДВД-ова браће Маркс.[29] Новинар који га је интервјуисао раних 1930-их написао је да Харпо „имао дубок и истакнут глас, као професионални спикер“, и као његова браћа, целог живота је говорио њујоршким нагласком. Према онима који су га лично познавали, Харпов глас је био много дубљи од Гручовог, али је такође био веома сличан Чиковом. Његов син Бил се присећао да је Харпо имао веома дубок и зрео тихи глас, али да „није био речит“ као друга браћа Маркс, већ је више волео да слуша и учи од других.[30]

Харпо се последњи пут појавио у јавности 19. јануара 1963. године, када је објавио да се повлачи, због чега је певач/комичар Алан Шерман (Alan Sherman) бризнуо у плач.[31] Комичар Стив Ален (Steve Allen), који је био у публици, сетио се да је Харпо неколико минута говорио о својој каријери, и како ће му све то недостајати, и више пута је прекидао Шермана када је покушао да говори.[32] Алан се сећа да је публика сматрала овај ретки Харпов говор шармантно ироничним, његово лично мишљење је било да Харпо „не би ћутао!“. Харпо, страствени играч крокета, примљен је у Кућу славних крокета 1979. године.[33]

Смрт[уреди | уреди извор]

Харпо Маркс

Маркс је умро у болници после операције 28. септембра 1964. године у 75. години. Његова жена, Сузан је била уз њега на самрти.[34] Речено је да је Харпова смрт веома тешко погодила осталу браћу Маркс.[35] Гручов син Артур Маркс, који је присуствовао сахрани са већином породице Маркс,касније је рекао да је Харпова сахрана била једини пут у његовом животу да је икада видео свог оца како плаче.[32] У свом тестаменту, Харпо Маркс је поклонио своју заштићену харфу, Израелу, где је касније коришћена у израелском оркестру.[14] Његови посмртни остаци су кремирани на холивудском гробљу.

Заоставштина[уреди | уреди извор]

Харпова препознатљива перика са цилиндром

Харпова препознатљива одећа, састојала се од капута са превеликим џеповима, црвене перике (за сваки филм после Кокосових лудака, прелазио је на плаву јер је црвена перика сликана тамно у црно-белом), цилиндар, комични рог који се чуо у његовим фимовима и увек присутној харфи.[28] Временом му је његов таленат донео међународну репутацију јер је наступао у филмовима, као и на позоришним представама широм света.[32]

Фимографија[уреди | уреди извор]

Улоге Харпа Маркса
Година Српски Назив Изворни назив Улога
1921 Ризик Хумора Humor Risk Вотсон
1925 Превише пољубаца Too Many Kisses Сеоски Петар Пан
1929 Кокос Лудаци The Cocoanuts Харпо
1930 Урнебесни Ловци Animal Crackers Професор
1931 Кућа коју су сенке изградиле The House That Shadows Built Трговац
1931 Мајмунска посла Monkey Business Харпо
1932 Hollywood on Parade, #A-5 Себе
1932 Коњска длака Horse Feathers Пинки
1932 Hollywood on Parade, #11 Себе
1933 Пачија супа Duck Soup Пинки
1935 Ноћ у опери A Night at the Opera Томасо
1935 La Fiesta de Santa Barbara Себе
1937 Дан на тркама A Day at the Races Стафи
1938 Собна услуга Room Service Преварант Енглунд
1939 У циркусу At the Circus ,,Панчи"
1940 Иди на запад Go West ,,Рђави" Панело
1941 Велика продавница The Big Store ,,Вацки"
1943 Stage Door Canteen Харпо Маркс
1945 All Star Bond Rally Себе
1946 Ноћ у Казабланци The Night in Casablanca Рђави
1949 Воли срећно Love Happy Харпо
1957 Прича о човечанству The Story of Mankind Исак Њутн

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Who is Harpo Marx?”. The New York Public Library. Архивирано из оригинала 13. 03. 2022. г. Приступљено 2023-12-19. 
  2. ^ „The Marx Brothers Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19. 
  3. ^ „Marx Brothers | Names, Movies, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19. 
  4. ^ а б в г д Marx, Harpo; Barber, Rowland (1985). Harpo speaks!. Internet Archive. New York, N.Y. : Limelight Editions. ISBN 978-0-87910-036-0. 
  5. ^ „The Marx Brothers: Inside the Comedians' Early Life and Travels”. Biography (на језику: енглески). 2020-06-12. Приступљено 2023-12-19. 
  6. ^ „The Spence School, Private K-12 All-Girls' School in Manhattan”. www.spenceschool.org. Приступљено 2023-12-19. 
  7. ^ Louvish, Simon (1999). Monkey Business: The Lives and Legends of the Marx Brothers : Groucho, Chico, Harpo, Zeppo, with Added Gummo (на језику: енглески). Faber & Faber. ISBN 978-0-571-19350-9. 
  8. ^ Sansom, Ian (2011-06-03). „Great dynasties of the world: The Marx Brothers”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-12-19. 
  9. ^ Groucho Marx - An Evening with Groucho Album Reviews, Songs & More | AllMusic (на језику: енглески), Приступљено 2023-12-19 
  10. ^ а б в Marx, Harpo; Barber, Rowland (1985). Harpo speaks!. Internet Archive. New York, N.Y. : Limelight Editions. ISBN 978-0-87910-036-0. 
  11. ^ „Film - Research Guides at Library of Congress”. guides.loc.gov. Приступљено 2023-12-19. 
  12. ^ а б Marx, Groucho (2017-07-11). Groucho and Me (на језику: енглески). Muriwai Books. ISBN 978-1-78720-663-2. 
  13. ^ Nast, Condé (2013-08-30). „Alexander Woollcott on the Harp of Harpo Marx”. Vanity Fair (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19. 
  14. ^ а б Fellowship, The (2017-11-22). „Harpo's Harp in the Holy Land”. International Fellowship of Christians and Jews (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19. 
  15. ^ а б в Louvish, Simon (1999). Monkey Business: The Lives and Legends of the Marx Brothers : Groucho, Chico, Harpo, Zeppo, with Added Gummo (на језику: енглески). Faber & Faber. ISBN 978-0-571-19350-9. 
  16. ^ „How the Marx Brothers Got Their Nicknames”. Today I Found Out (на језику: енглески). 2012-10-02. Приступљено 2023-12-19. 
  17. ^ „TOO MANY KISSES: Screen Debut of Harpo Marx”. Film Preservation Society (на језику: енглески). 2020-10-02. Приступљено 2023-12-19. 
  18. ^ „The Cocoanuts: The Marx Brothers' First Film”. Neatorama (на језику: енглески). 2015-09-10. Приступљено 2023-12-19. 
  19. ^ „The Marx Brothers”. www.marx-brothers.org. Приступљено 2023-12-19. 
  20. ^ independent, Susan King Susan King is a former entertainment writer at the Los Angeles Times who specialized in Classic Hollywood stories She also wrote about; foreign; Movies, Studio; TV, occasionally; Orange, theater stories Born in East; N.J.; History, She Received Her Master’s Degree in Film; Examiner, criticism at USC She worked for 10 years at the L. A. Herald; in 2016, came to work at The Times in January 1990 She left (1993-10-24). „Retro : Remarxable : DISNEY DOCUMENTARY OFFERS SOME MARX BROTHERS RARITIES”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19. 
  21. ^ Koestenbaum, Wayne (2012-02-29). The Anatomy of Harpo Marx (на језику: енглески). University of California Press. ISBN 978-0-520-95198-3. 
  22. ^ „Harpo's Place - The Official Arthur Harpo Marx family online collection.”. www.harposplace.com. Приступљено 2023-12-19. 
  23. ^ Nast, Condé (2016-04-29). „If There’s a Marx Brothers Revival Coming, It Will Begin This Weekend”. Vanity Fair (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19. 
  24. ^ „The Silent Articulator; Harpo Marx Used Variety of Methods To Express Himself Without Dialogue”. The New York Times (на језику: енглески). 1964-09-30. ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-12-19. 
  25. ^ Mayo, Archie (1946-10-12), A Night in Casablanca, Groucho Marx, Harpo Marx, Chico Marx, Loma Vista Productions, Приступљено 2023-12-19 
  26. ^ Cellania •, Miss (2012-10-02). „The Silent Marx Brother”. Neatorama (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19. 
  27. ^ „HARPO MARX WEDS; Marriage to Susan Fleming Is Revealed In Wire to Roosevelt.”. The New York Times (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19. 
  28. ^ а б „Harpo Marx and His Habit of Shedding His Clothing at Random Times”. Today I Found Out (на језику: енглески). 2014-10-21. Приступљено 2023-12-19. 
  29. ^ „Harpo Marx Speaks - YouTube”. web.archive.org. 2014-05-22. Архивирано из оригинала 22. 05. 2014. г. Приступљено 2023-12-19. 
  30. ^ Journal, Tim Clodfelter/Winston-Salem (2014-08-17). „Marx Brothers featured in new DVD release”. Winston-Salem Journal (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19. 
  31. ^ fitzpatrick, colin (2009-01-21). „Great Lines ~ Bill Marx on Harpo | Make 'Em Laugh | PBS”. Make 'Em Laugh. Приступљено 2023-12-19. 
  32. ^ а б в „THE ONE, THE ONLY -- HARPO!”. The Attic (на језику: енглески). 2020-11-13. Приступљено 2023-12-19. 
  33. ^ „Home - United States Croquet Association”. www.croquetamerica.com. Приступљено 2023-12-19. 
  34. ^ „Harpo Marx, the Silent Comedian, Is Dead at 70; Blond‐Wigged, Horn‐Tooting Star Scored on Stage and in Films With Brothers”. The New York Times (на језику: енглески). 1964-09-29. ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-12-19. 
  35. ^ Times, Robert Lindsey Special to The New York (1977-08-22). „Family Honors Groucho Marx at Private Gathering”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-12-19. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Харпо_Маркс&oldid=27702122”