Хасан-бегова џамија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хасан-бегова џамија у Нишу
Hasan-beg's Mosque 3.jpg
Хасан-бегова џамија у Шуматовачкој улици
Опште информације
МестоНиш
ОпштинаГрадска општина Црвени Крст
Држава Србија
Врста споменикаЏамија
Време настанка1737.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
Седиште18000 Ниш
АдресаДобричка 2 

Хасан-бегова џамија је џамија смештена у Шуматовачкој улици недалеко од Ректората Универзитета у Нишу, у Србији, и представља задужбину Хасан-бега.

Називи[уреди]

Локално становништво ову џамију назива „Стара џамија“, „Крња џамија“, џамија код велике пијаце, џамија код Бановине, или џамија у Шуматовачкој улици.

Статус и категорија заштите[уреди]

Због свог историјског, архитектонског и верског значаја Хасан-бегова џамија у централном делу Ниша, на десној обали Нишаве, проглашене је, за „Културно добро од великог значаја“ и уведена у централни регистар споменика културе у Републици Србији.[1]

Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.

Историја[уреди]

Подигнута 1737. године у Београд Малој након повлачења аустријске војске из Ниша.

Џамија је оштећена 1896. године током великих поплава.[2]

Велика оштећена догодила су се 1944. године у савезничком бомбардовању Ниша. Џамија је изгорела до темеља а остао јој је само минарет без врха. Након Другог светског рата џамија је напуштена од исламске заједнице због опасности урушивања.

Простор између Зелене пијаце и Ректората Универзитета бомбардован је 7. маја 1999. године касетним бомбама које су забрањене међународним конвенцијама.[3] Девет година касније, на датум 2. фебруара 2008. године[4], пронађена је жута касетна бомба „блу 97“ америчке производње. По хитном поступку Одељење за ванредне ситуације извршило је разминирање дворишта џамије[5]

Од 24. до 26. маја 2009. године вршено је деминирање Шуматовачке улице на локацији ове џамије.[6] Исте године, од 19. до 21. јуна, руски деминери су претраживали двориште џамије за заосталим касетним бомбама[7]

Извори[уреди]

  1. ^ Мирчетић Д. Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998. Ниш: Вук Караџић
  2. ^ Martijn Theodoor Houtsma, E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam, 1913-1936, Volume 1, 1987 - pp. 926.
  3. ^ Б92: „Уништена касетна бомба из 1999.“, Приступљено 29. 4. 2013.
  4. ^ Блиц: „Чистиће се само двориште џамије“, Приступљено 29. 4. 2013.
  5. ^ Вечерње новости: „Смрт вребала испод метле“, Приступљено 29. 4. 2013.
  6. ^ Јужне вести: „Деминирање старе џамије“ (иза Бановине), Приступљено 29. 4. 2013.
  7. ^ Вести.rs: „Траже бомбе око џамије“, Приступљено 29. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Роберт Мантран, Историја Османског царства, Београд, 2002.
  • Милан Милићевић, Краљевина Србија: Нови крајеви, Београд, 1884.
  • Гордана Милошевић, „Италијански план“ Ниша из 1719. године као повод за реконструкцију изгледа средњовековног и античког града, Ниш и Византија 3 (2005), 149–162.
  • Ема Миљковић Бојанић, Детаљни попис нахије Ниш из 1516. године, Центар за истраживање/САНУ Универзитета у Нишу, Билтен 1, Београд – Ниш, 2000, 3–12.
  • Ема Миљковић, Османске пописне књиге дефтери као извори за историјску демографију: могућности истраживања, тачност показатеља и методолошке недоумице, Теме 1 (2010), 363–373.
  • Ема Миљковић, О значају османских пописних књига као историјских извора – на примеру дефтера Смедеревског санџака, Историјски часопис 49 (2002), 123–138.
  • Justin McCarthy, Death and exile – The ethnic cleansing of Ottoman Muslims 1821–1922, Princeton, New Jersey, 1995.
  • Видосав Петровић, Ниш у делима путописаца, Ниш, 2000

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]