Пређи на садржај

Хасан Насрала

С Википедије, слободне енциклопедије
Хасан Насрала
Лични подаци
Датум рођења(1960-08-31)31. август 1960.
Место рођењаБурж Хамуд, Бејрут, Либан
Датум смрти27. септембар 2024.(2024-09-27) (64 год.)
Место смртиБејрут, Либан
Држављанстволибанско
Религијашиитски ислам
Породица
Деца5
Политичка каријера
Политичка
странка
Хезболах (1982—2024)
Генерални секретар Хезболаха
16. фебруара 1992. — 27. септембар 2024.
ПретходникАбас ел Мусави

Хасан Насрала (арап. حسن نصر الله; Бурж Хамуд, 31. август 1960Бејрут, 27. септембар 2024) био је либански верски и политички вођа и генерални секретар Хезболаха од 1992. до смрти 2024. године.[1]

Насрала је описан као „национални херој“ и „икона“ у Либану и широм арапског и муслиманског света, и хваљен је због свог кредибилитета и ефикасности у арапско-израелском сукобу. Међутим, последњих година је био критикован због подршке Башару ел Асаду током грађанског рата у Сирији.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 31. августа 1960. године у шиитској породици у Бурж Хамуду (околина Бејрута) у Либану.[3]

Насрала је студирао у шиитској богословији у граду Баалбеку у долини Бека. Школа је следила учења ајатолаха Мохамеда Бакир ел-Садра, рођеног у Ираку, који је основао покрет Дава у Наџафу, у Ираку, почетком 1960-их.[4] Након тога Насрала је похађао исламске студије у шиитској богословији у Наџафу.[3] Вратио се у Либан 1979. године када је Садам Хусеин почео да протерује многе шиите, укључујући и Рухолаха Хомеинија.[3][5]

Прикључио се Хезболаху 1982. године, након инвазије Израела на Либан.[1] Године 1989. отпутовао је у Ком у Ирану и похађао додатне исламске студије.[3][6][7]

Године 1991. Насрала се вратио у Либан и заменио Абаса ел Мусавија на месту лидера Хезболаха након што је овај погинуо у израелском ваздушном нападу 1992. године.[8]

Током његовог мандата, Хезболах је проглашен терористичком организацијом, било у потпуности или делимично, од стране САД и других нација, као и од ЕУ. Русија одбацује тврдње да је Хезболах терористичка организација и сматра Хезболах легитимном друштвено-политичком организацијом.[9] Кина остаје неутрална и одржава контакте са Хезболахом.[10][11]

Убијен је у нападу израелског ратног ваздухопловства на штаб Хезболаха у Бејруту 27. септембра 2024. године.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Profile: Sayed Hassan Nasrallah”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-18. 
  2. ^ Nahmias, Roee; AP (2011-12-06). „Hezbollah chief makes rare public appearance”. Ynetnews (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-18. 
  3. ^ а б в г Tucker & Roberts 2008, стр. 727.
  4. ^ O'Dwyer, Thomas (2000). Hizbullah's ruthless realist. Violence and Terrorism. Dushkin/McGraw-Hill. стр. 70. ISBN 0-07-031072-6.  -"He has lived up to our initial assessment," said an Israeli intelligence source. "He is tough, but more intellectual in a broader sense than Musawi. But he has steered close to Musawi's line and kept good relations with Amal, the Syrians, and [Iran]." The source said Nasrallah has kept an eye on making Hezbollah a legitimate political force as well as a military one.
  5. ^ Ehteshami, Anoushiravan and Raymond A. Hinnebusch, Syria and Iran - Middle Powers in a Penetrated Regional System, Routledge (1997), p. 140
  6. ^ „Profiles of key players – Hassan Nasrallah”. Beirut. IRIN. 2006. Приступљено 8. 10. 2016. 
  7. ^ Thiel, Tobias. „Prophet, Saviour and Revolutionary: Manufacturing Hassan Nasrallah's Charisma”. Department of International History: 7. 
  8. ^ Profile: Sayyed Hassan Nasrallah Архивирано 27 септембар 2006 на сајту Wayback Machine. CFR Retrieved 8 December 2011.
  9. ^ ' Russia says Hezbollah, Hamas not terror groups,' The Times of Israel 16 November 2015.
  10. ^ Burke, Robert A. (2017-10-31). Counter-Terrorism for Emergency Responders (на језику: енглески). CRC Press. ISBN 978-1-351-64852-3. 
  11. ^ Omar Nashabe, 'China’s Ambassador in Lebanon: Hezbollah Arms a Trade Matter,' Архивирано 30 јануар 2017 на сајту Wayback Machine 4 May Al-Akhbar, 2012
  12. ^ „Hezbollah leader Hassan Nasrallah is killed in Beirut strike, Israel's military says”. AP News (на језику: енглески). 2024-09-28. Приступљено 2024-09-28. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Tucker, Spencer C.; Roberts, Priscilla (2008). The Encyclopedia of the Arab-Israeli Conflict: A Political, Social, and Military History [4 volumes]: A Political, Social, and Military History. ABC-CLIO. ISBN 978-1851098422.