Хасан Насрала
Хасан Насрала | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||
Датум рођења | 31. август 1960. | ||||||||||
Место рођења | Бурж Хамуд, Бејрут, Либан | ||||||||||
Датум смрти | 27. септембар 2024.64 год.) ( | ||||||||||
Место смрти | Бејрут, Либан | ||||||||||
Држављанство | либанско | ||||||||||
Религија | шиитски ислам | ||||||||||
Породица | |||||||||||
Деца | 5 | ||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||
Политичка странка | Хезболах (1982—2024) | ||||||||||
|
Хасан Насрала (арап. حسن نصر الله; Бурж Хамуд, 31. август 1960 — Бејрут, 27. септембар 2024) био је либански верски и политички вођа и генерални секретар Хезболаха од 1992. до смрти 2024. године.[1]
Насрала је описан као „национални херој“ и „икона“ у Либану и широм арапског и муслиманског света, и хваљен је због свог кредибилитета и ефикасности у арапско-израелском сукобу. Међутим, последњих година је био критикован због подршке Башару ел Асаду током грађанског рата у Сирији.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 31. августа 1960. године у шиитској породици у Бурж Хамуду (околина Бејрута) у Либану.[3]
Насрала је студирао у шиитској богословији у граду Баалбеку у долини Бека. Школа је следила учења ајатолаха Мохамеда Бакир ел-Садра, рођеног у Ираку, који је основао покрет Дава у Наџафу, у Ираку, почетком 1960-их.[4] Након тога Насрала је похађао исламске студије у шиитској богословији у Наџафу.[3] Вратио се у Либан 1979. године када је Садам Хусеин почео да протерује многе шиите, укључујући и Рухолаха Хомеинија.[3][5]
Прикључио се Хезболаху 1982. године, након инвазије Израела на Либан.[1] Године 1989. отпутовао је у Ком у Ирану и похађао додатне исламске студије.[3][6][7]
Године 1991. Насрала се вратио у Либан и заменио Абаса ел Мусавија на месту лидера Хезболаха након што је овај погинуо у израелском ваздушном нападу 1992. године.[8]
Током његовог мандата, Хезболах је проглашен терористичком организацијом, било у потпуности или делимично, од стране САД и других нација, као и од ЕУ. Русија одбацује тврдње да је Хезболах терористичка организација и сматра Хезболах легитимном друштвено-политичком организацијом.[9] Кина остаје неутрална и одржава контакте са Хезболахом.[10][11]
Убијен је у нападу израелског ратног ваздухопловства на штаб Хезболаха у Бејруту 27. септембра 2024. године.[12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Profile: Sayed Hassan Nasrallah”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-18.
- ^ Nahmias, Roee; AP (2011-12-06). „Hezbollah chief makes rare public appearance”. Ynetnews (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-18.
- ^ а б в г Tucker & Roberts 2008, стр. 727.
- ^ O'Dwyer, Thomas (2000). Hizbullah's ruthless realist. Violence and Terrorism. Dushkin/McGraw-Hill. стр. 70. ISBN 0-07-031072-6. -"He has lived up to our initial assessment," said an Israeli intelligence source. "He is tough, but more intellectual in a broader sense than Musawi. But he has steered close to Musawi's line and kept good relations with Amal, the Syrians, and [Iran]." The source said Nasrallah has kept an eye on making Hezbollah a legitimate political force as well as a military one.
- ^ Ehteshami, Anoushiravan and Raymond A. Hinnebusch, Syria and Iran - Middle Powers in a Penetrated Regional System, Routledge (1997), p. 140
- ^ „Profiles of key players – Hassan Nasrallah”. Beirut. IRIN. 2006. Приступљено 8. 10. 2016.
- ^ Thiel, Tobias. „Prophet, Saviour and Revolutionary: Manufacturing Hassan Nasrallah's Charisma”. Department of International History: 7.
- ^ Profile: Sayyed Hassan Nasrallah Архивирано 27 септембар 2006 на сајту Wayback Machine. CFR Retrieved 8 December 2011.
- ^ ' Russia says Hezbollah, Hamas not terror groups,' The Times of Israel 16 November 2015.
- ^ Burke, Robert A. (2017-10-31). Counter-Terrorism for Emergency Responders (на језику: енглески). CRC Press. ISBN 978-1-351-64852-3.
- ^ Omar Nashabe, 'China’s Ambassador in Lebanon: Hezbollah Arms a Trade Matter,' Архивирано 30 јануар 2017 на сајту Wayback Machine 4 May Al-Akhbar, 2012
- ^ „Hezbollah leader Hassan Nasrallah is killed in Beirut strike, Israel's military says”. AP News (на језику: енглески). 2024-09-28. Приступљено 2024-09-28.
Литература
[уреди | уреди извор]- Tucker, Spencer C.; Roberts, Priscilla (2008). The Encyclopedia of the Arab-Israeli Conflict: A Political, Social, and Military History [4 volumes]: A Political, Social, and Military History. ABC-CLIO. ISBN 978-1851098422.