Хотел „Гајар”

Координате: 48° 52′ 55″ N 2° 18′ 38″ E / 48.88194° С; 2.31056° И / 48.88194; 2.31056
С Википедије, слободне енциклопедије
48° 52′ 55″ N 2° 18′ 38″ E / 48.88194° С; 2.31056° И / 48.88194; 2.31056
Хотел „Гајар”
Информације
Локација Ил де Франс, Париз
Статус споменик културе
Саграђена 1878—1882.
Компаније
Архитекта Џулс Февријер

Хотел „Гајар” (франц. L'hôtel Gaillard) је париска вила, коју је на захтев банкара Емила Гајара пројектовао архитекта Џулс Февријер. Грађен је у периоду од 1878. до 1882. године, а смештен у 17. арондисману Париза.

Историјат[уреди | уреди извор]

Емил Гајар био је француски банкар, а банку је основао његов деда Теодор Франсоа Гајар у 18. веку у Греноблу. Његов отац, Теодор Еуген Гајар био је градоначелник Гренобла у периоду од 1858. до 1865. године. Током банкарксе каријере, Емил је учествовао у финансирању железничких мрежа, управљао богатством Анрија V, а био је и банкар Виктора Ига. Гајар је такође био колекционар ренесансне уметности, коју су чинили уметнички предмети, таписерија и уметничка дела. С обзиром да није имао где да држи ове предмете, одлучио је да изгради вилу, данашњи хотел „Гајар”, чији је архитекта Џулс Февријер, а радови су кренули 1878. године.

Вила је изграђена у ренесансном стилу, чији је циљ био да нагласи уметничку колекцију Емила Гајара. Пре изградње, архитекта је посетио дворац Блоа.[1] У часопису La Semaine des constructeurs 1882. године написано је да је архитекта Февријер био инспирисан дворцем Блоа, као и да је испитивао његове детаље, план и украсе. Године 1885. Гајар је са својом супругом у вили приредио бал, на који је позвано више од 2000 гостију. Емил је госте дочекао обучен у одећу Анрија II Валоа.[2] Наком смрти Гајара, његова колекција продата је хотелу Дурот, 1904. године.

Зграда је била празна, све док 1919. године није продата Француској банци и постала једна од њихових филијала. Радове на обнови извео је архитекта Алфон Дефрас између 1919. и 1921. године. Подзаконским актом из 12. априла 1999. године, хотел је заведен као споменик културе.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Historical study on the Hotel Gaillard, led by the Groupe de Recherche Art Histoire Architecture et Littérature (GRAHAL), on Banque de France's request
  2. ^ Journal des Batignolles, 1885, quoted by Lucien Maillard in Scope Mag, May 2011, p. 16.
  3. ^ Banque de France press release "Un grand projet pour un lieu unique : Cité de l'économie et de la monnaie Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2011)", May 25th, 2011.