Анри II Валоа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Анри II Валоа
Henry II of France3.jpg
Анри II (цртеж Франсоа Клуеа)
Пуно име Анри II
Датум рођења (1519-03-31)31. март 1519.
Место рођења дворац Сен Жермен ан Ле
Француска
Датум смрти 10. јул 1559.(1559-07-10) (40 год.)
Место смрти Париз
Француска
Династија Династија Валоа
Отац Франсоа I Валоа
Мајка Claude of France
Супружник Катарина Медичи
Потомство Франсоа II Валоа, Elisabeth of Valois, Claude of Valois, Louis of Valois, Шарл IX Валоа, Анри III Валоа, Margaret of Valois, Francis, Duke of Anjou, Victoria of Valois, Joan of Valois, Henri d'Angoulême, Diane de France, Henri de Saint-Rémi

Анри II од Француске (франц. Henri II de France, 15191559) био је краљ Француске од 1547. до своје смрти 1559. Био је син краља Франсоа I и Клод од Француске.

Рана биографија[уреди]

Провео је са братом три године детињства у Шпанији као талац цара Карла V. То је био залог за њиховог оца који је био заробљен у бици код Павије. Оженио се 28. октобра 1533. Катарином Медичи, када су обоје имали 14 година. Његов старији брат Франсоа је изненада умро 1536. и тако је Анри постао први кандидат за краљевог наследника.

Годину дана после женидбе са Катарином, упознао је 35-о годишњу удовицу Дијану од Паоатјеа која му је постала најближи саветник и љубавница. Интелигентна и самопоуздана, она је у наредних 25 година била значајни фактор француске политике.

Политика и рат[уреди]

Анријеву владавину су обележили ратови са Аустријом и прогони хугенота.

Протестантске свештенике је спаљивао на ломачи или им је секао језике због ширења јереси. Едикт из Шатобријана, из 1551, наређивао је судовима да истраже и казне све јеретике и да хугенотима одузму трећину имовине. Такође је увео стриктну цензуру штампаних књига.

У Италијанским ратовима, 1551–1559, Анри је намеравао да од Карла V преузме Италију и обезбеди француску доминацију у европској политици. Кампања у Лорени је била успешна, заузети су Мец, Тул и Верден, али је инвазија на Тоскану 1553. завршила поразом у Бици код Марчијана. После Карлове абдикације 1556, центар ратних операција се преселио у Фландрију, где су Французи опљачкали шпанске градове у Низоземској и узели град Кале од Енглеске. И поред ових успеха, мировним уговором из Като-Камбрезија, Француска се одрекла претензија на Италију.

Анри је на свом двору образовао младу шкотску краљицу Мери Стјуарт са намером да је уда за свог сина Франсоа. Ово је био инструмент империјалне политике којим би краљеви Француске постали краљеви Шкотске, а имали би и аргументе за преузимање енглеског престола. Наиме, католици су сматрали да је Елизабета Тјудор незаконита кћи Хенрија VIII, и тако би Мери била наследница престола.

Смрт несрећним случајем[уреди]

Краљ Анри је волео лов и витешке турнире. Дана 30. јуна 1559. у Паризу су трајале прославе закључења мира у Като-Камбрезију и венчања Елизабете, краљеве кћери, за шпанског краља Филипа II. У витешком такмичењу, краља је у око погодило поломљено копље капетана његове Шкотске гарде Габријела Монтгомерија. Од повреде мозга краљ је преминуо 10. јула 1559. Краљица Катарина није дозволила да уз њега буде Дајана од Поатјеа, иако је то краљ тражио. После краљеве смрти, Катарина ју је протерала на њено луксузно имање.

Анрија II је наследио његов син Франсоа II. Катарина Медичи је преузела стварну власт као регент.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Франсоа I
France Ancient.svg
Француски краљеви
(15471559)

Наследник:
Франсоа II