Хрњаково
| Хрњаково рум. Herneacova | |
|---|---|
| Насеље | |
  Хрњаково Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 51′ 25″ N 21° 30′ 56″ E / 45.85694° С; 21.51556° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Тимиш |
| Општина | Рекаш |
| Надморска висина | 166 m (545 ft) |
| Становништво (2013)[1] | |
| • Укупно | 458 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
Хрњаково (рум. Herneacova) је насељено место у Румунији, у оквиру општине Рекаш. Налази се у округу Тимиш, у Банату.
Историја[уреди | уреди извор]
По "Румунској енциклопедији" најстарији помен села је из 1349. године. У време Сибињанин Јанка (1407.-1456.) румунског великаша, ту су живели Румуни и Срби, који су место назвали Харанаг. Од 1477. године оно се назива Хрњаковци. На карти Баната из 1761. године види се Хрњаково. Око 1850. године у месту има око 360 домова Црногораца, а наследног кнеза даје породица Обрадовић.[2]
Аустријски царски ревизор Ерлер је у свом извештају из 1774. године констатовао да у месту "Херњакову", које припада Барачком округу, Липовског дистрикта, живе измешано Срби и Власи.[3] Приликом пописа православног клира обављеног 1797. године, у месту "Херњекова" је службовао само парох поп Александар Јовановић (рукоп. 1795.) који се служио српским и румунским језиком.[4]
У "помешаној" српско-румунској школи у Хрњакову наименован је 1866. године Михаило Пелић учитељ. Изучио је он главну основну школу и Препарандију у Араду. Оспособљен је за рад у основним сеоским школама. Морао је још у Сомбору на Препарандији испит да положи.[5]
По протопрезвитерском извештају стања по парохијама са краја 1891. године, у месту је било: једна црква, један свештеник, 903 православних Срба са 206 домова, а Румуна је записано 352 душе.[6] До 1909. године припадало је Хрњаково српској православној митрополији. По подацима из те године Срба има 37 душа.[7]
По последњем попису из 2002. године у насељу живи 458 становника, од чега Румуни чине преко 90%. Некада је у селу живела солидна српска заједница, која се изгубила почетком 20. века. Сада ту живи само један становник Србин.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05.
- ^ "Војвођанин", календар, Беч 1853.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 10/2018.
- ^ "Школски лист", Сомбор 1866. године
- ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
