Хрњаково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хрњаково
рум. Herneacova
Насеље
RO
RO
Хрњаково
Локација у Румунији
Координате: 45°51′25″N 21°30′56″E / 45.85694° СГШ; 21.51556° ИГД / 45.85694; 21.51556Координате: 45°51′25″N 21°30′56″E / 45.85694° СГШ; 21.51556° ИГД / 45.85694; 21.51556
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаРекаш
Надморска висина166 m (545 ft)
Становништво (2013)[1]
 • Укупно458
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)

Хрњаково (рум. Herneacova) је насељено место у Румунији, у оквиру општине Рекаш. Налази се у округу Тимиш, у Банату.

Историја[уреди]

По "Румунској енциклопедији" најстарији помен села је из 1349. године. У време Јанка де Хунедоара (1407-1456) румунског великаша, ту су живели Румуни и Срби, који су место назвали Харанаг. Од 1477. године оно се назива Хрњаковци. На карти Баната из 1761. године види се Хрњаково.

Аустријски царски ревизор Ерлер је у свом извештају из 1774. године констатовао да у месту "Херњакову", које припада Барачком округу, Липовског дистрикта живе измешано Срби и Власи.[2] Приликом пописа православног клира обављеног 1797. године, у месту "Херњекова" је службовао само парох поп Александар Јовановић (рукоп. 1795) који се служио српским и румунским језиком.[3]

У "помешаној" српско-румунској школи у Хрњакову наименован је 1866. године Михаило Пелић учитељ. Изучио је он главну основну школу и Препарандију у Араду. Оспособљен је за рад у основним сеоским школама. Морао је још у Сомбору на Препарандији испит да положи.[4]

По протопрезвитерском извештају стања по парохијама са краја 1891. године у месту је било: једна црква, један свештеник, 903 православних Срба са 206 домова, а Румуна је записано 352 душе.[5] До 1909. године припадало је Хрњаково српској православној митрополији. По подацима из те године Срба има 37 душа.[6]

По последњем попису из 2002. године у насељу живи 458 становника, од чега Румуни чине преко 90%. Некада је у селу живела солидна српска заједница, која се изгубила почетком 20. века. Сада ту живи само један становник Србин.

Референце[уреди]

  1. ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 10/2018.
  4. ^ "Школски лист", Сомбор 1866. године
  5. ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
  6. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.

Спољашње везе[уреди]