Базош (Рекаш)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Базош
рум. Bazoș
Насеље
RO
RO
Базош
Локација у Румунији
Координате: 45°44′12″N 21°29′47″E / 45.73667° СГШ; 21.49639° ИГД / 45.73667; 21.49639Координате: 45°44′12″N 21°29′47″E / 45.73667° СГШ; 21.49639° ИГД / 45.73667; 21.49639
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаРекаш
Надморска висина96 m (315 ft)
Становништво (2013)[1]
 • Укупно912
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод685231

Базош (рум. Bazoş) је насељено место у Румунији, у оквиру општине Рекаш. Налази се у округу Тимиш, у Банату.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Базош је 1764. године православна парохија у Темишварском протопрезвирату.[2] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Басош" припада Буковачком округу, Темишварског среза. Становништво је било претежно влашко.[3] Парохијско звање и матице су уведене 1779. године. Када је 1797. године пописан православни клир ту су била два свештеника. Пароси, поп Лука Грујић (рукоп. 1780) и поп Константин Поповић (1789) иако би се рекло да су Срби, не знају више српски говорити. Служили су се само румунским језиком.[4]

Године 1846. у месту које има 1495. становника је православна црква посвећена Св. Ђорђу. Парохијски свештеници су поп Теодосије Поповић и поп Траила Грујић. Народну школу похађа 24 ученика, којима предаје Јован Деменеску учитељ.[5]

Становништво[уреди | уреди извор]

По попису из 2002. године у насељу живи 943 становника, од чега Румуни чине око 85%, а Мађари 7%.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  5. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.