Извин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Игриш
рум. Igriș
Насеље
RO
RO
Игриш
Локација у Румунији
Координате: 46°6′47″N 20°47′5″E / 46.11306° СГШ; 20.78472° ИГД / 46.11306; 20.78472Координате: 46°6′47″N 20°47′5″E / 46.11306° СГШ; 20.78472° ИГД / 46.11306; 20.78472
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаВелики Семпетар
Надморска висина87 m (285 ft)
Становништво (2013)[1]
 • Укупно1.269
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод675691

Игриш (рум. Igriș) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Велики Семпетар.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 87 m.

Историја[уреди]

Помиње се у папским давањима 1332-1337. године. На Марсилијевој карти из 1723. године види се "Језвин".

Помиње се као Језвин 1764. године, у саставу Темишварском протопрезвирату, Темишварске епархије.[4] Православна црква је у то време мала брвнара.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Буковачком округу, Темишварског дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[5] Када је 1797. године пописан православни клир у месту су била два свештеника. Пароси, поп Аким Петровић (рукоп. 1876) и поп Исак Белул (1788) знали су само румунски језик.[6]

Основна школа у месту је пописана исте 1774. године. У њој 1846. године има 26 ђака, којима предаје учитељ Максим Димитријевић.[7]

У Језвину се родио српски иконописац Сава Петровић[8] (1788-1861), који је животни век провео у Темишвару, Фабрици.

По државном шематизму православног клира у Угарској, 1846. године је место било у Темишварском протопрезвирату, а у њему је живело 1447 православних душа. Православна црква је посвећена Св. апостолу Томи подигнута 1786. године. Православно парохијско звање је основано и од тада се воде матрикуле крштених и венчаних - 1779. године. Матица умрлих се пише од 1795. године. При месној цркви служе пароси Михајло и Никола Вуја, а помоћник им је капелан Ертмије Вуја. Језвину припада као парохијска филијала место Рекаш.[9]

У месту је од 1855. године ергела за узгој расних коња, пре свега расе Нонијус. То је данас једна од највећих ергела у Румунији.

По митрополијском попису 1905. године у Језвину, у Рекашком срезу је било само 11 Срба.[10]

Становништво[уреди]

Према подацима из 2013. године у насељу је живело 1269 становника.[1]

Попис 2002.[уреди]

Расподела становништва по националности 2002.[11]
Румуни
  
1.336 91,2 %
Мађари
  
37 2,5 %
Роми
  
63 4,3 %
Немци
  
6 0,4 %
Срби
  
23 1,6 %

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ "Српски Сион", Карловци 1905. године
  5. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  6. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  7. ^ Reesch de Lewald, Aloysius...
  8. ^ Добривој Николић: "Срби у Банату", Нови Сад 1941. године
  9. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  10. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  11. ^ kia.hu, E. Varga: Statistik der Einwohnerzahlen nach Ethnie im Kreis Timiș laut Volkszählungen von 1880 - 2002

Спољашње везе[уреди]