Цвијета Зузорић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цвијета Зузорић - Пешони
Cvijeta Zuzoric.png
Цвијета Зузорић
Датум рођења 1552.
Место рођења Дубровник
 Дубровачка република
Датум смрти (1648-11-30)30. новембар 1648.
Место смрти Анкона

Цвијета Зузорић - Пешони (Дубровник, 1552. – Анкона, 30. новембар 1648.[1]) је била племкиња, поета и песникиња из ренесансног Дубровника.

Биографија[уреди]

Рођена је у истакнутој трговачкој породици из Херцеговине, која у почетком 15. века прелази у Дубровник. Дошла су три брата Милаш, Радивој и Влатко и постали дубровачка властела Зузорићи. Милаш и Радивој затим одлазе у Смедерево, где настављају да се баве трговином. Влатко Зузорић остаје у Дубровнику, и он је чукундеда Цвијетин. Зузорићи су богата и отмена трговачка породица у Дубровнику. Прандеда песникињ био је Павле, а деда Влахо "који је написао прво стручно дело о двојном књиговодству". Отац Цвијетин је био ожењен Мартом Радољевић, и преко ње је била у сродству са песником Динком Златарићем. Цвијета је била једна од пет ћерки својих родитеља.

По њеном биографу, дубровачком професору Јорју Тадићу, Цвијета је рођена 1555. године у Дубровнику, али су се њени родитељи убрзо преселили у Италију, у град Анкону. Отац се тамо бавио трговином, а Цвијета проводи детињство и младост. Образовање је стекла у Анкони, где се из родитељског дома још као млада преселила код сестре Нике Зузорић. Приклонивши се очевој вољи, који јој даје 40.000 "златних динара" мираза, удаје се 1570. године за познаника, фирентинског племића. Њен супружник био је трговац Бартоломео Пешони, с којим се преселила у Фиренцу, а потом као супруга (почасног?) конзула, поново вратила у свој родни град Дубровник. У Дубровнику Цвијета са мужем који наставља трговину борави до 1583. године. Мада је Цвијета омиљена и угледна и као таква сео елите, муж има проблема у пословању. Доживљавају банкротство, због којег напуштају "красни" Дубровник, и враћају се у Анкону. По професору Јојлу - није поуздано утврђено када је умрла, а последњи пут се помиње у документима 1609. године.[2]

Цвијета Зузорић је око себе окупљала бројне уметнике. Била је због своје лепоте и отмености предмет обожавања у кругу песника окупљених у „академији сложних“ (лат. Accademia degli Concordi).

Опевали су је и посветили јој своја дела песници Динко Златарић (рођак), Иван Бунић, Михо Моленди, Марош Богито и филозоф Никола Гучетић. О Дубровкињи пишу и Италијани, Симонети, Бакибајавко и Торквато Тасо - који јој је посветио три сонета и пет мадригала. Претпоставља се да је и сама писала песме, премда ништа од њих није сачувано.

Цвијета Зузорић, Марко Мурат

Павиљон[уреди]

У Београду након Првог светског рата, Бранислав Нушић је покренуо иницијативу, а касније је и основано друштво пријатеља уметности под њеним именом. Ово друштво је подигло павиљон на Калемегдану за уметничке изложбе и данас се користи у исте сврхе.

Референце[уреди]

  1. Српски биографски речник, том 3, Матица српска, Нови Сад 2007. ISBN 978-86-7946-001-1., Приступљено 30. 4. 2013.
  2. "Политика", Београд 6. новембар 1929. године

Спољашње везе[уреди]