Црква Благовести (Апухтино)
| Црква Благовести (Апухтино) | |
|---|---|
| Церковь Благовещения (Апухтино) | |
 Црква у време обнове | |
| Основне информације | |
| Религија | православље |
| Јурисдикција | Руска православна црква |
| Град | Апухтино |
| Општина | Каљазински рејон |
| Држава |  Русија |
| Архитектонски опис | |
| Тип архитектуре | црква |
| Оснивање | 16. век обнова: 1800. |
| Спецификације | |
| Дужина | 57.024891 |
| Ширина | 38.152331 |
Овај споменик урбанизма и архитектуре је део културног наслеђа народа Руске Федерације од регионалног значаја.[1] | |
Црква Благовести или црква Пресвете Богородице у Апухтину, основана до 16. века а саграђена 1800. године, једна је од православних црква у Русији. Црква је зидана као једнокуполна црква у стилу зрелог класицизма са трпезаријом и звоником . У трпезарији су били пролаз Никољског и Успенског.[2]
Положај и заштита[уреди | уреди извор]
Црква Благовести се налази се у селу Апухтино (Опухтино), Каљазински рејон на ободу Тверске области, на обалама реке Сабљe, удаљено од градова и аутопутева, на око 37 км југоисточно од града Каљазина и 150 км од главног града Русије Москве.[3]
Од свих благодети цивилизације, ту су пошта и продавница, а последњих 20 година у селу нема школе. У њему данас живи 50 пута мање људи него у 19. веку.[1]
Црква је проглашена за један од објекти културног наслеђа Русије од регионалног значаја, за коју се у кодексу споменика архитектуре и споменичке уметности Русије наводи следеће образложење:[1]
Благовештенска црква је величанствен пример раног класицизма, одликује се отменошћу пропорција и суптилношћу детаља; звоник са развијеним орденским дизајном припада типу зрелих класицистичких слојних структура карактеристичних за регион; облици руско-византијског стила огледају се у фасадама трпезарије.[1]
О стању цркве, и њеној околини, најбоље говоре ови стихови Олега Давидова, из 2021. године:
- Овај храм је празан и сиромашан, сводови су у њему срушени од снега,
- И кише спирају лица светаца и крстове са фресака,
- И куће око храма оронуле од зла времена,
- И душа тугује, али Знам да си Ти у храму.
- И нека се диже олтар, а витлејемска звезда сија
- У своду царских врата са своје неизбежне висине,
- Нек се радује наш враг, постављајући демонске мреже,
- Искушавајући људе, али знам да сте у храму.
- 2000 година те разапињамо на час, клеветамо, издајемо, палимо
- мостове са пријатељима,
- Али под гром грехова поново долазимо овамо, пузимо, Молећи
- за опроштај, јер овде, у храму, постојиш Ти.
Историја[уреди | уреди извор]
Према сачуваним подацима из историје Тверске области на њеној територији постојали су многобројни храмови, јер је у давна времена, број парохијана био велики и свуда су се подизали храмови, грађени да трају, па тако захваљујући квалитет завршених грађевинских радова и даље је могуће одржавање богослужења у неким црквама, упркос разарању током владавине совјетске власти. Један од тих цркава је и црква е црква Благовести која се налази у округу Каљазински, у селу Апухтино., које се накада звало Николскоје-Опухтино. У парохији је након изградње цркве било 542 домаћинства, у којима је живело 1.556 мушкараца и 1812 жена - укупно 3.368 људи у периоду од 1726-1957. године).[1]
Познато је да је прва црква у селу Николскоје-Опухтино подигнута 1710. године, док Тверска епархијска статистичка збирка из 1901. године указује на то да је 1800. године у селу Апухтино подигнута камена црква Благовести, са 3 олтара. У њој су 1901. године служили:
- јереј Николај Михајлович Смирнов,
- ђакон Владимир Дмитријевич Попов,
- псалмопојац Василиј Николајевич Рахманин.
- сељак Григориј Гаврилович Морозов, као црквени управник.
Службе су се редовно одржавале све до с почетка 20. века, али су се на зграду најнегативније одразила позната револуционарна дешавања у Русији, када су се пљачка и хаос у првим годинама формирања нове совјетске власти посебно осећали у Руским цркавама. Након вишегодипњег таворења црква је средином 30-их година 20. века затворена.[1]
Црквени живот у Апухтину завршио се 4. децембра 1937. године. На тај дан Народни комесаријат унутрашњих послова (НКВД) стрељао је последњег свештеника Благовештенске цркве Троицког Ивана Сергејевича (1881-1937), након два хапшења 1929. (казна - 3 године рада у логорима) и 1937. (када је стрељан недељу дана након хапшења). По закључку Тверског регионалног тужилаштва од 15. јуна 1989. године свештеник Сергејевич је рехабилитован.[4]
У наредним совјетским годинама, зграда је коришћена једно време као складиште и житница, за државну фарму Апухтински. Звона су скинута, а олтар уништен. Током 1990-тих државна фарма је пропала и отишла у заборав, а зграда цркве је напуштена као непотребна. Кров се више није поправљао, а под утицајем падавина урушили су се сводови трпезарије. Купола храма и купола звоника су, на срећу, опстале – заједно са крстовима до данас. Темељ и зидови су у добром стању.
Почетком 1990-их, након распада Совјетског Савеза, зграда је била у добром стању, али више није била у употреби. Како се испоставило, да ни Руској православној цркви није потребна ова црква, због малог броја сталних становника у селу Апухтину и околним селима (стари су изумрли, омладина се разишла у градове). као историјски споменик, и као верски објекат, Благовештенска црква је постала многим структурама бескорисна.[1]
Од тада, уништавање цркве иде убрзаним темпом, лоше време девастира зграду, а дрвеће на крову уништава зидове.[5] Само захваљујући квалитету изградње црква је издржи скоро један век девастације и пропадања.
Архитектура[уреди | уреди извор]
Иако је црква на овом месту основана најкасније до 16. века, садашеса зграда која је прјектована у стилу зрелог класицизма, подигнута је 1800. године. Црква је са трпезаријом у којој се налазили пролаз Николски и Успенски и звоником.[6]
„Храм је био веома леп“, према сећањима једаног сељанина који је својим очима видео ову цркву у служби,
Обнова цркве у 21. веку[уреди | уреди извор]
Током 2011. године започели су радови на конзервацији и рестаурацији храма залагањем иницијативне групе и мештана, према пројекту цркве, израђеног по наруџбини иницијативне групе у архитектонској радионици 2015. године,[3] и пројекту из 2019. године који је припремио архитекта рестауратор Андреј Сергејевич Тутунов.
Од 2021. године у храму се редовно обавља богослужење на велике празнике од стране настојника храма.
Галерија[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е „Церковь Благовещения Пресвятой Богородицы в Апухтине — c. Апухтино, Калязинский р-н, Тверская обл.” (на језику: руски). Приступљено 2022-04-17.
- ^ „Православные храмы тверской земли”. archive.ph. 2012-12-25. Архивирано из оригинала 25. 12. 2012. г. Приступљено 2022-04-17.
- ^ а б „Проект 2015 года — Церковь Благовещения Пресвятой Богородицы в Апухтине” (на језику: руски). Приступљено 2022-04-17.
- ^ „Священник Троицкий Иван Сергеевич — Церковь Благовещения Пресвятой Богородицы в Апухтине” (на језику: руски). Приступљено 2022-04-17.
- ^ „Объект культуры - Мои статьи - Новости и статьи - Информационная поддержка церкви в селе Апухтино”. apuhtino1800.ucoz.ru. Приступљено 2022-04-17.
- ^ „Церковь Благовещения Пресвятой Богородицы в Апухтино”. temples.ru. Приступљено 2022-04-17.
Литература[уреди | уреди извор]
- Суворов Н. А. Калязинские храмы и монастыри (краткие исторические очерки). — Калязин, 2004.
- Крылов Л. Материалы для истории церквей и монастырей г. Калязина и сёл Калязинского уезда. — Калязин, 1908.
- Добровольский И. И. Тверской епархиальный статистический сборник. — Тверь, 1901.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
|
Културно наслеђе Руске Федерације, |
Медији везани за чланак Црква Благовести на Викимедијиној остави
