Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Соколовцу

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја
Црква Преноса моштију Светог оца Николаја
Основни подаци
Тип	православни црква
Јурисдикција	Српска православна црква
Епархија	Темишварска
Оснивање	1811.
Посвећен	Пренос моштију Светог оца Николаја
Архитектура
Стил	Барокни
Локација
Место	Соколовац
Држава	Румунија
Координате	44° 51′ 37.16″ N 21° 22′ 13.63″ E / 44.8603222° С; 21.3704528° И
	Црква Преноса моштију Светог оца Николаја Црква Преноса моштију Светог оца Николаја на карти Румуније

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја је православна црква у месту Соколовац, жупанија Караш-Северин, Румунија. Припада Епархији темишварској Српске православне цркве.

Историја[уреди | уреди извор]

Приликом пописа 1757. године Соколовац није имао цркву, али је она убрзо подигнута јер запис из 1787 бележи цркву од дрвета, покривену шиндром и већ у лошем стању. Две године касније записано је да село нема цркву, и да се богослужења обављају у школској згради. Нова црква је саграђена 1811. године, од тврдог материјала. Уз мање оправке задржала је првобитни изглед до 1911. године, када је на њену стогодишњицу извршена општа обнова, као и 1937. када су на њој поново извршени значајнији радови.

Здање је у облику лађе, унутра у облику крста, засвођено циглом, са лучном олтарском апсидом и торњем над пронаосом. У торњу се налазе три звона. Црквене књиге су углавном из 18. и 19. века. Поред храмовне славе мештани обележавају као заветину празник Светог пророка Илије.^[1]

Иконостас[уреди | уреди извор]

Резбарени иконостас израђен је 1843. године, сводови и зидови су такође осликани. Сликар иконостаса је био Арсеније Петровић из Беле Цркве. Према натпису са лимене плоче стављене у наосу 1911. године, цркву је измоловао Ђока Путник. Иконостас је 2010. комплетно рестауриран. Од 2018. до 2019. вршени су нови радови који су обухватили чишћење и рестаурацију свих икона и фресака у цркви, на њима је радио Сирбу Мадалина.^[2]

Од иконостаса су приказане у соклу Чудо Светог Николе, Бекство у Египат, Христос и Самарјанка и Усековање, на царским дверима Благовести, на бочним архангел Михаил, односно архиђакон Стефан, изнад царских двери Тајна вечера, изнад бочних Рођење односно Ваведење Богородице, престоне иконе Свети Никола, Богородица, Спаситељ и Претеча, празничне иконе Преображење, Крштење, Рођење, Васкрсење и Вазнесење Христово и Силазак Светог Духа, централна икона Света Тројица и у луку тематски склоп Распећа.^[1]