Црква Свете Петке у Градашници
| Црква Свете Петке | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | нишка |
| Оснивање | Друга половина 19. века |
| Посвећен | Света Петка |
| Локација | |
| Место | Градашница, Пирот |
| Држава | Србија |
| Координате | 43° 10′ 56.388″ N 22° 35′ 52.008″ E / 43.18233000° С; 22.59778000° И |
Црква Свете Петке, позната још и као Црква Свете Параскеве, налази се у селу Градашница, недалеко од Пирота. Саграђена је на темељима старије цркве у другој половини 19. века.
Историјат[уреди | уреди извор]
Тешко је са сигурношћу навести тачну годину подизања овог храма, код неких аутора наводи се 1875. година као време изградње цркве, док се на другим местима њен настанак и освећење датирају у 1886. годину.[1][2] Владимир М. Николић, истакнути културни радник пиротског краја с почетка 20. века, преноси казивање по којем је Градашница прва у Пироту и околини имала своју цркву, потврђујући потом да је старија црква, на којој је обновљена садашња црква Свете Петке, постојала од „памтивека”.[3] Према једном предању, стару цркву у Градашници подигао је Скендер Баба након подизања Строшене џамије у Тијабари, будући да је сам потицао из Градашнице и да би на тај начин изразио кајање због преласка у ислам.[4]
Црква је обликована у, за ове крајеве нетипичном, медитеранском стилу са примесама византијског стила. Овакво архитектонско решење, по којем је посебна у пиротском крају, последица је чињенице да су њени градитељи били мајстори из Далмације.[1] Како Градашничани и данас памте, подизање цркве платили су сопственим прилозима, „кофом ж’лтица, златника”.[5]
Током 20. века цркву је постепено нагризао зуб времена, те је почетком новог миленијума предузето свеобухватно реновирање. Тада је подигнут и нови звоник, а комплекс храма је ограђен. Необична по стилу и архитектури, уздижући се на брдашцу изнад насеља, црква Св. Петке свакако спада међу најатрактивније грађевине пиротског краја.
Галерија[уреди | уреди извор]
.jpg)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Лазаревић, Давор (2021). Обнова и градња храмова изворске парохије Архијерејског намесништва пиротског. стр. 5.
- ^ Николић, Илија (1982). Пирот и срез нишавски : 1801-1918 : грађа. Књ. 2, 1883-1893. стр. 227, 229.
- ^ Николић, Владимир (1924). Народне школе у Пироту и округу пиротском до ослобођења 1877. године : са старинским записима и белешкама о пиротској епархији. стр. 56, 57.
- ^ Николић, Владимир (1974). Стари Пирот : етнолошке белешке из прошлости града. стр. 58.
- ^ Живковић, Родољуб (2019). „Градашница, село код Пирота”. Путујући споменар: 70.