Црква Свете Тројице у Бјелуши
Црква Свете Тројице | |
---|---|
Основни подаци | |
Статус | хришћанска православна богомоља |
Тип | црква |
Јурисдикција | Српска православна црква |
Епархија | Епархија жичка |
Оснивање | 1818.—1820. |
Оснивач | Српска православна црква |
Посвећен | Светој Тројици |
Локација | |
Место | Бјелуша, Ариље |
Држава | Србија |
Црква Свете Тројице у Бјелуши, насељеном месту на територији општине Ариље, подигнута је у периоду од 1818. до 1820. године на месту старе црквице брвнаре. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве.
Црква је изграђена од ломљеног камена, везивана кречом и песком и покривена шиндром. Звонара је касније изграђена, а звоно које је купљено 1864. године аустријанци су приликом окупације однели.
Црквене двери су направљене од боровог дрвета 1762. године и вероватно су пренете из цркве брвнаре па су замењене 1831. године. Те године су извршене и неке оправке на цркви које се доводе у везу са Сердаром Јованом Мићићем па му се приписује ктиторство цркве у Бјелуши, о чему је сведочио натпис на зиду цркве који је вероватно током каснијих поправки уништен.
У порти цркве подигнута су два споменика крајпуташа, који су посвећени Будимиру Вукотићу и Сретену Ђорђевићу, војницима српске војске у Првом светском рату. Поднаредник Будимир Вукотић погинуо је са 24 године и сахрањен у октобру 1915. године, у околини Ниша. Сретен Ђорђевић имао је 29 година када је погинуо и сахрањен је у околини Велеса.[1]
Постоји и трећи споменик новијег је датума, урађен је у црном мермеру и посвећен је бјелушком пароху Алекси Р. Вукотићу. Алекса је одведен у логор на Бањици и стрељан 26. децембра 1942. године.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Црква Свете Тројице, Бјелуша, Ариље”. Србија плус. Приступљено 22. 1. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Општина Ариље/Црква Свете Тројице Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јануар 2017)