Епархија жичка

Епархија жичка Српска православна црква
Саборна црква у Краљеву
Основни подаци
Седиште	Краљево
Држава	Србија
Основана	13. век
Број намесништава	13
Број манастира	36
Званични веб-сајт
Архијереј
Архијереј	Јустин (Стефановић)
Чин архијереја	епископ
Титула архијереја	епископ жички

Епархија жичка је епархија Српске православне цркве. Седиште епархије се налази у Краљеву где је и Саборна црква. Надлежни архијереј је епископ Јустин (Стефановић).

Историја

Током историје, на просторима савремене Жичке епархије је постојало неколико епархија, чије наслеђе баштини данашња обједињена епархија, која се до 26. јуна 1884. године звала Ужичка, а тада је променила име у Жичка. Претходна промена је извршена 1831. године, када је стара Ужичко-ваљевска епархија подељена на Ужичку и Шабачко-ваљевску. Почевши од 1831. године, тадашња Ужичка епархија је била у саставу самоуправне Београдске митрополије. Промена назива из Ужичка у Жичка извршена је 1884. године у време великих црквених превирања у Србији, која су у наступила након смењивања београдског митрополита Михаила Јовановића (1881) и смрти ужичког епископа Вићентија Красојевића (1882).

Жича је кроз историју, и након премештања седишта Архиепископије и, потом, Патријаршије у Пећ, и даље називана Патријаршијом. Есфигменска повеља из 1429. године тако спомиње патријаршију у Жичи, а исти назив је коришћен и у време деспота Стефана Лазаревића. Ово владичанство је више пута, углавном због неприлика, мењало свој назив и седишта. Иницијатива 20 посланика Народне скупштине Краљевине Србије од 20. маја 1884. је тражила промену назива Владичанства ужичког и Владичанство жичко, јер се у доба Немањића и касније, звала жичка. Народна скупштина је 13. јуна 1884. године прихватила ову иницијативу 20 посланика на челу са Урошем Кнежевићем. Данас владичанство има преко 200 цркава и капела, 28 манастира, као и велики број црквишта манастиришта.

Многи истакнути црквени великодостојници Српске православне цркве су били епископи Жичке епархије. Међу њима се издваја Свети владика Николај Велимировић, који је 2003. године канонизован за светитеља, затим епископ Герман Ђорић — каснији патријарх српски, епископ Василије Костић — један од епископа СПЦ кога су највише прогањале комунистичке власти СФРЈ, владика Стефан Боца — угледни црквени великодостојник и почасни доктор наука Православног богословског факултета у Београду и други.

Територија

Манастир Жича

Горња Савина испосница

Епархија жичка је једна од највећих, најзначајнијих и најутицајнијих епархија у Србији. Седиште епархије и епископа је у Краљеву. Од осталих већих градова у састав епархије улазе Чачак, Ужице, Пожега, Горњи Милановац, Љиг Ивањица, Ариље.

Територијални обим је био и већи до јесени 2010. када је обновљено крушевачко владичанство, јер су архијерејска намесништва Трстеничко и Жупско ушла у састав крушевачог владичанства.

Епископи

Епископи од 1831. године су:

Портрет	Име и презиме	Положај и време службе
	Никифор Максимовић	епископ ужички 1831—1853.
	Јоаникије Нешковић	епископ ужичко-крушевачки 1854—1873.
	Вићентије Красојевић	епископ ужички 1873—1882.
	Корнилије Станковић	епископ 1883—1885.
	Никанор Ружичић	епископ 1886—1889.
	Сава Бараћ Дечанац	епископ 1889—1913.
	Николај Велимировић	епископ 1919—1920.
	Јефрем Бојовић	епископ 1920—1933.
	Николај Велимировић	епископ 1934—1956, од 1941. одсутан
	Викентије Проданов	администрирао 1941—1947.
	Валеријан Стефановић	администрирао 1947—1949.
	Јосиф Цвијовић	администрирао после 1950. у трајању од 18 месеци
	Герман Ђорић	епископ 1956—1958, пре тога администрирао ову епархију
Датотека:Vasilije kostic zicki.jpg	Василије Костић	епископ 1961—1978.
	Стефан Боца	епископ 1978—2003.
	Хризостом Столић	епископ 2003—2012.
	Јован Младеновић	администратор 2012—2014.
Датотека:Vladika-justin.jpg	Јустин Стефановић	епископ од 2014.

Манастири

Манастир Студеница

Манастир Градац

Манастир Сретење

1. Враћевшница,
2. Вујан,
3. Годовик,
4. Горња Савина испосница,
5. Градац,
6. Доња Савина испосница,
7. Дубрава,
8. Жича,
9. Згодачица,
10. Јежевица,
11. Каменац,
12. Клисура,
13. Ковиље,
14. Моравци,
15. Нова Павлица,
16. Придворица,
17. Рача,
18. Рујан,
19. Сабор Српских Светитеља,
20. Савинац,
21. Стара Павлица,
22. Стјеник,
23. Стубал,
24. Студеница,
25. Трнава,
26. Увац.

Овчарско-кабларска клисура

Главни чланак: Oвчарско-кабларски манастири

1. Благовештење,
2. Ваведење,
3. Вазнесење,
4. Илиње,
5. Јовање,
6. Никоље,
7. Преображење,
8. Свете Тројице,
9. Сретење,
10. Успење Кабларско.

Намесништва

Архијерејска намесништва:

• Гружанско — Кнић
• Драгачевско — Гуча
• Жичко — Краљево
• Качерско — Љиг
• Љубићко — Мрчајевци
• Моравичко — Ивањица
• Пожешко-ариљско — Пожега
• Рачанско — Бајина Башта
• Студеничко — Рашка
• Таковско — Горњи Милановац
• Трнавско — Чачак
• Ужичко — Ужице
• Црногорско — Косјерић

Литература

• Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро. 
• Новаковић, Драган (2009). „Црквена политика кнеза Милоша и борба за аутономију Православне цркве у Србији”. Црквене студије (6): 365—382. 
• Радосављевић, Недељко В. (2007). Православна црква у Београдском пашалуку 1766—1831: Управа Васељенске патријаршије. Београд: Историјски институт САНУ. 
• Радосављевић, Недељко В. (2014). „Аутономија Православне цркве у Кнежевини Србији и арондација епископија 1831—1836”. Истраживања. Филозофски факултет у Новом Саду. 25: 233—248. 
• Радосављевић, Недељко В. (2015). „Данило, митрополит ужичко ваљевски и трновски” (PDF). Српске студије. 6: 145—162. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 02. 2019. г. Приступљено 07. 05. 2019. 
• Радић, Радмила; Исић, Момчило (2015). Српска црква у Великом рату 1914—1918. Београд-Гацко: Филип Вишњић, Просвјета. 

Спољашње везе

• Епархија жичка
• Епархија жичка (манастири)
• Преглед цркве епархије жичке 1919—1938 (дигитална библиотека)
• Милош Тимотијевић: Епископи жички (1834—1911) — биографије из „Прегледа цркве епархије жичке”
• Како је Чачак остао без владичанства („Политика”, 4. децембар 2017)
• Жичка епископија у средњем веку, докторска дисертација (2014)