Епархија жичка

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Епархија жичка
Српска православна црква
Kraljevo, kostel.jpg
Основни подаци
СедиштеКраљево
ДржаваСрбија Србија
Основана13. век
Број намесништава13
Број манастира36
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејЈустин (Стефановић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ жички
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија жичка је епархија Српске православне цркве. Седиште епархије се налази у Краљеву где је и Саборна црква. Надлежни архијереј је епископ Јустин (Стефановић).

Историја[уреди | уреди извор]

Током историје, на просторима савремене Жичке епархије је постојало неколико епархија, чије наслеђе баштини данашња обједињена епархија, која се до 26. јуна 1884. године звала Ужичка, а тада је променила име у Жичка. Претходна промена је извршена 1831. године, када је стара Ужичко-ваљевска епархија подељена на Ужичку и Шабачко-ваљевску.[1] Почевши од 1831. године, тадашња Ужичка епархија је била у саставу самоуправне Београдске митрополије. Промена назива из Ужичка у Жичка извршена је 1884. године у време великих црквених превирања у Србији, која су у наступила након смењивања београдског митрополита Михаила Јовановића (1881) и смрти ужичког епископа Вићентија Красојевића (1882).

Жича је кроз историју, и након премештања седишта Архиепископије и, потом, Патријаршије у Пећ, и даље називана Патријаршијом. Есфигменска повеља из 1429. године тако спомиње патријаршију у Жичи, а исти назив је коришћен и у време деспота Стефана Лазаревића. Ово владичанство је више пута, углавном због неприлика, мењало свој назив и седишта. Иницијатива 20 посланика Народне скупштине Краљевине Србије од 20. маја 1884. је тражила промену назива Владичанства ужичког и Владичанство жичко, јер се у доба Немањића и касније, звала жичка. Народна скупштина је 13. јуна 1884. године прихватила ову иницијативу 20 посланика на челу са Урошем Кнежевићем. Данас владичанство има преко 200 цркава и капела, 28 манастира, као и велики број црквишта манастиришта. [2]

Многи истакнути црквени великодостојници Српске православне цркве су били епископи Жичке епархије. Међу њима се издваја Свети владика Николај Велимировић, који је 2003. године канонизован за светитеља, затим епископ Герман Ђорић — каснији патријарх српски, епископ Василије Костић — један од епископа СПЦ кога су највише прогањале комунистичке власти СФРЈ, владика Стефан Боца — угледни црквени великодостојник и почасни доктор наука Православног богословског факултета у Београду и други.

Територија[уреди | уреди извор]

Епархија жичка је једна од највећих, најзначајнијих и најутицајнијих епархија у Србији. Седиште епархије и епископа је у Краљеву. Од осталих већих градова у састав епархије улазе Чачак, Ужице, Пожега, Горњи Милановац, Љиг Ивањица, Ариље.

Територијални обим је био и већи до јесени 2010. када је обновљено крушевачко владичанство, јер су архијерејска намесништва Трстеничко и Жупско ушла у састав крушевачог владичанства. [3]

Епископи[уреди | уреди извор]

Епископи од 1831. године су:

Портрет Име и презиме Положај и време службе
Никифор Максимовић.jpg Никифор Максимовић епископ ужички 1831—1853.
JoanikijeNešković.jpg Јоаникије Нешковић епископ ужичко-крушевачки 1854—1873.
Епископ Вићентије Красојевић.jpg Викентије Красојевић епископ ужички 1873–1882.
Корнилије Станковић епископ 1883—1885.
NikanorRužičić.jpg Никанор Ружичић епископ 1886—1889.
Savadečanac.jpg Сава Бараћ Дечанац епископ 1889—1913.
Епископ Николай (Велимирович).JPG Николај Велимировић епископ 1919—1920.
Jefrem Bojović.png Јефрем Бојовић епископ 1920—1933.
Епископ Николай (Велимирович).JPG Николај Велимировић епископ 1934—1956, од 1941. одсутан
Vikentije Prodanov.jpg Викентије Проданов администрирао 1941—1947.
Valerijan sumadijski.gif Валеријан Стефановић администрирао 1947—1949.
Mitropolitjosif.jpg Јосиф Цвијовић администрирао после 1950. у трајању од 18 месеци
Patrijarh german.jpg Герман Ђорић епископ 1956—1958, пре тога администрирао ову епархију
Василије Костић епископ 1961—1978.
Vladika Stefan na Sv. Joakima i Anu.jpg Стефан Боца епископ 1978—2003.
Хризостом Столић епископ 2003—2012.
Епископ Јован Младеновић.jpg Јован Младеновић администратор 2012—2014.
Јустин Стефановић епископ од 2014.

Манастири[уреди | уреди извор]

Намесништва[уреди | уреди извор]

Архијерејска намесништва:

  • Гружанско — Кнић
  • Драгачевско — Гуча
  • Жичко — Краљево
  • Качерско — Љиг
  • Љубићко — Мрчајевци
  • Моравичко — Ивањица
  • Пожешко-ариљско — Пожега
  • Рачанско — Бајина Башта
  • Студеничко — Рашка
  • Таковско — Горњи Милановац
  • Трнавско — Чачак
  • Ужичко — Ужице
  • Црногорско — Косјерић

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Радосављевић 2007.
  2. ^ Џомић, Велибор (2019). Православље, бр. 1261, 1. октобар, Жичка црквена повесница. Београд: СПЦ. стр. 42. 
  3. ^ Џомић, Велибор (2019). Православље, бр. 1261, 1. октобар, Жичка црквена повесница. Београд: СПЦ. стр. 42. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]