Црква Светог пророка Илије у Лесковици

Црква Светог пророка Илије
Црква Светог пророка Илије
Основни подаци
Тип	православни црква
Јурисдикција	Српска православна црква
Епархија	Темишварска
Оснивање	1792.
Посвећен	Свети пророк Илија
Архитектура
Стил	Барокни
Локација
Место	Лесковица
Држава	Румунија
Координате	44° 52′ 14″ N 21° 32′ 43″ E / 44.87056° С; 21.54528° И
	Црква Светог пророка Илије Црква Светог пророка Илије на карти Румуније

Црква Светог пророка Илије је православна црква у месту Лесковица, жупанија Караш-Северин, Румунија. Припада Епархији темишварској Српске православне цркве.

Историја[уреди | уреди извор]

Према неким изворима у Лесковици је 1717. године саграђена црква дашчара, о чему би могла да посведочи чињеница да су најстарије црквене књиге са почетка 18. века. Међутим, пописи из 1757. и 1775. године не помињу постојање цркве, већ само свештеника. Запис из 1787. изричито наводи да у месту парохијске цркве нема, да се богослужење врши у школи. Слично се наводи и две године касније, да се богослужење обавља у некој кући. Садашња црква је саграђена 1792. године, а по невеликој зиданој површини, могло би се претпоставити на темељима неке старије цркве. Дораде и прераде можда потичу из 1850. године, када је у цркви радио сликар Михаило Поповић из Оравице. На металној капији порте, означена је 1904. година као време предузимања већих радова на храму. Неповољне прилике током и после Првог светског рата, условиле су да стање цркве 1938. године буде веома лоше, о чему је писао месни свештенк. Обнова храма је предузета тек 1960. године, а поред грађевинских радова, у цркви је радио сликар аматер Велизар Павловић из Темишвара, који је чистио и освежавао постојеће иконе.

Здање је у облику крста, са лучном олтарском апсидом, док се торањ ослања на западни зид и два спољна стуба, образујући отворено предворје. У торњу су смештена три звона. Црквене књиге су углавном из 18. и 19. века. Подигнута је у црквеној порти мермерна пирамида са именима мештана страдалих током Првог светског рата. Поред храмовне славе, мештани као заветину обележавају празник Светих Ћирила и Методија.^[1]

Иконостас[уреди | уреди извор]

Иконографски садржај на зиданој олтарској прегради подсећа на радове из 18. века. Царске двери су столарске, али је у њима очуван стародревни оригинални живопис. Зидови и сводови су осликани, и има пуно појединачних икона.

Од иконостаса су приказане на царским дверима Благовести и Свети јеванђелисти, престоне иконе Свети Никола, Богородица, Спаситељ и Претеча, централна икона Васкрсење Христово, бочно са обе стране иконе Светих апостола, у највишем регистру централно Богородица, бочно са обе стране старозаветни пророци и у луку тематскисклоп Распећа.^[1]