Црногорски перпер

Из Википедије, слободне енциклопедије

Перпер је био званична валута Кнежевине и потом Краљевине Црне Горе. Један перпер је садржао 100 пара.

Прва емисија перпера из 1909.[уреди]

5. перпера из 1912. (реверс)

Перпер се као црногорски новац први пут помиње у указу књаза Николе од 4. маја 1909.[1] По том указу је одређено ковање апоена од 1 и 5 перпера. Нацрте за ове апоене урадио је професор и сликар Илија Шобајић, док је гравер био Стефан Шварц из Беча. На кованицама се налазе и иницијали гравера (SS). Указ од 4. маја 1909. је објављен 6. јуна исте године у „Гласу Црногораца“. У истом броју тих новина објављена је и вест под насловом „Наш сребрни новац“ у којој се каже: „На Цетиње је стигла прва партија нашег новог сребрног новца - перпера, који је већ пуштен у саобраћај. О његовој изради стручњаци су се повољно изразили, а исти је израђен у Француској. Има га од 1 и 5 перпера, а вриједност му је као и аустријска круна.“[2]

Ова серија кованог новца из 1909. је била у вредности 800000 перпера, и то:

  • 500000 кованица од 1 перпера, 23mm у пречнику, тежине 5 грама, састава 835‰ сребра и 165‰ бакра
  • 60000 кованица од 5 перпера, 36mm у пречнику, тежине 24 грама, а састава 900‰ сребра и 100‰ бакра

Као нови сребрни ковани новац Црне Горе, перпер замењује и потискује аустријску круну, која је до тада била доминантно средство плаћања у Црној Гори. Однос перпер - круна био је 1:1.

Емисије кованог новца из 1906. и 1908.[уреди]

Пре серије сребрних перпера из 1909. Црна Гора је исковала две серије ситнијег новца од бакра и никла, и то од 1, 2, 10 и 20 пара. Једна пара је вредела као један аустријски хелер, стоти део аустријске круне.[1] Први црногорски новац кован је у Бечу и пуштен је у промет 2. септембра 1906. када је у „Гласу Црногораца“ објављен Распис министра финансија и грађевина.[3]

10 пара (1906)

Прва емисија ковановог новца из 1906. имала је:

  • 200000 кованица од 1 паре, 17mm у пречнику, тежине 1,666 грама, састава 950‰ бакра, 40‰ калаја и 10‰ цинка
  • 600000 кованица од 2 паре, 19mm у пречнику, тежине 3,333 грама, састава 950‰ бакра, 40‰ калаја и 10‰ цинка
  • 750000 кованица од 10 пара, 19mm у пречнику, тежине 3 грама, састава од чистог никла (1000‰ никл)
  • 600000 кованица од 20 пара, 21mm у пречнику, тежине 4 грама, састава од чистог никла (1000‰ никл)

Указом књаза Николе од 18. маја 1908. одобрава се ковање и пуштање у промет 110000 круна круна номиналне вредности „никленог, бронзаног новца у комадима од 20, 10 и 2 паре“. Овај новац је такође био искован у Бечу и осим године производње био је идентичан са оним из 1906.

Емисија ковановог новца из 1908. имала је:

  • 250.000 кованица од 2 паре
  • 250.000 кованица од 10 пара
  • 40.000 кованица од 20 пара

Емисије сребрних и златних перпера из 1910.[уреди]

2. марта 1910. на Ријеци Црнојевића, министар финансија и грађевина Црне Горе Гавро Вуковић и књаз Никола, потписали су указ којим је омогућено ковање златног и сребрног новца и то:

  • 300000 кованица од 2 перпера, 27mm у пречнику, тежине 10 грама, састава 835‰ сребра и 165‰ бакра
  • 40000 златника од 10 перпера, 19mm у пречнику, тежине 3,3875338 грама, састава 900‰ чистог злата и 100‰ бакра
  • 30000 златника од 20 перпера, 21mm у пречнику, тежине 6,775067 грама, састава 900‰ чистог злата и 100‰ бакра
  • 300 златника од 100 перпера, 37mm у пречнику, тежине 33,875335 грама, састава 900‰ чистог злата и 100‰ бакра[1]
100. перпера из 1910. (реверс)

Овај новац кован је у Царској и Краљевској ковници у Бечу, истог је изгледа као и онај из 1909. само су различити апоени и знатно је квалитетније израде. Новац који је 1909. израђен у Паризу у ковници „Baertrad et Beranger“ је лошијег квалитета, нема јасноћу и рељефност и међу нумизматичарима је познат као „плитко ковање“. До ковања новца 1909. у Паризу дошло је из политичких разлога јер су односи између Аустроугарске и Црне Горе били захладнели због анексионе кризе 1908.[1]

Дана 15. августа 1910. године Црногорска народна скупштина је Црну Гору прогласила краљевином. На Цетињу су у славу тог догађаја 15-17. августа организоване велике свечаности којима се обележавало 50 година ступања на престо кнеза Николе. У том тренутку Црна Гора је имала новац са четири различите године издања (1906, 1908, 1909. и 1910), у различитим апоенима (1, 2, 10, 20 пара, 1, 2, 5, 10, 20 и 100 перпера), као и од различитих материјала (бакар, никл, сребро, злато) и 4. децембра 1910. се појављује „Закон о државном новцу Краљевине Црне Горе“. Овај закон имао је 32 члана, а његов 27. члан каже да осим раније искованог новца министар финансија може исковати и пустити у оптицај још и следећу количину јубиларног златног новца:

  • 35000 златника од 10 перпера
  • 30000 златника од 20 перпера
  • 500 златника од 100 перпера

и даље се наводи „Овај јубиларни новац разликује се од осталог златног новца тијем, што се око главе Владаочеве налази вијенац од лаворовог лишћа, а мјесто лаворове гранчице испод Владаочевог лика написане су године „1860-1910“.“[4]

Емисије кованог новца из 1912. и 1913.[уреди]

Црногорска народна скупштина је крајем 1911. усвојила предлог министра финансија о ковању нове партије перпера. Овај Закон је објављен 11.6. 1912. у „Гласу Црногораца“. На основу њега је 1912. исковано:

  • 380000 кованица од 1 перпера
  • 40000 кованица од 5 перпера

У ковању овог новца, један део перпера из 1909. је прекован због излизаности и лошег квалитета. Укупно је у нове перпере прековано 130800 кованица од једног перпера и 30000 кованица од пет перпера из 1909.[1]

Према овом закону било је предвиђено ковање и ситнијих апоена. Како су они нешто каснили, на себи носе годину 1913. Ових ситнијих кованица било је:

  • 100000 кованица од 1 паре
  • 500000 кованица од 2 паре
  • 200000 кованица од 10 пара
  • 200000 кованица од 20 пара

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Павле В. Новаковић: Перпер црногорски новац, Цетиње, 2004.
  2. Глас Црногораца, бр. 25. за 1909. годину
  3. Глас Црногораца, бр. 15 за 1906. годину
  4. Глас Црногораца, бр. 54. за 1910. годину

Спољашње везе[уреди]