Читаоница у Лозници

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Читаоница у Лозници
Stara apoteka u Loznici.jpg
Оснивање1868.
ЛокацијаЛозница
 Кнежевина Србија

Читаоница у Лозници је основана 20. августа 1868. године у Лозници, под називом Друштво Подринске слоге. Оснивач Читаонице је дружина (друштво) Подринска слога. Циљ друштва је био да ради на културно просветном и привредном пољу не само у Лозници него и у целом Подрињу.[1] Ова читаоница је испуњавала све обавезе и одговарала на расписе министарства као и друге грађанске читаонице.[2]

Историјат[уреди | уреди извор]

Читаоница у Лозници није била самостална, већ је радила као део дружине Подринска слога. Дружина се састојала од 143 чланова који су истовремено били и чланови читаонице. Била је једна од најјачих дружина у предратној Србији. Вук Караџић је друштву за живота поклонио своје књиге за читаоницу.[1] Новац од чланарине за Дружину коришћен је за набавку књига и периодике за читаоницу.[3]

Периодика[уреди | уреди извор]

Године 1874. у читаоницу је стигло 24 домаћа наслова периодике и два инострана[3].

Домаћи часописи[уреди | уреди извор]

  • Будућност
  • Београдске новине
  • Глас народа
  • Глас Црногорца
  • Граничар
  • Жижа
  • Застава
  • Исток
  • Јавност
  • Јавор
  • Ново доба
  • Панчевац
  • Позориште
  • Преодница
  • Рад
  • Србија
  • Србске новине
  • Сион
  • Тежак
  • Учитељ
  • Школа и Smisle

Страни часописи[уреди | уреди извор]

  • Кореспонденција (бугарски часопис)
  • Leipziger Illustrierte Zeitung (немачки часопис)

Касније године[уреди | уреди извор]

Године 1880. читаоница је имала редовне чланове који су давали новац за одржавање читаонице али пошто су трошкови читаонице били већи од прихода Дружина је дотирала остатак новца. У читаоници је било 485 књига, 30 слика и 7 мапа[3]. После смрти Вука Караџића а на предлог професора цртања Андре Стошића, из поштовања према Вуку 1892. године назив друштва промењен је у Караџић[1].

Читаоница данас[уреди | уреди извор]

Читаоница у Лозници као део друштва „Подрињска слога“, уништена је за време Првог светског рата.

Данас, традицију читалаштва у Лозници баштини Библиотека Вуковог завичаја, која се налази се у улици Светог Саве.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Друштво "Караџић" ће ускоро завршити Дом културе”. Правда: 19. 15. 04. 1937. 
  2. ^ Ковијанић, Гаврило (1986). Трагом читалишта у Србији. Београд: Народна књига. стр. 169—183. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Стаматовић, Десанка (2011). Читалишта у Србији у XIX веку. Панчево: Градска библиотека. стр. 218—219. 
  4. ^ „Библиотека Вука Караџић”. Лозница лидер западне Србије. Приступљено 13. 4. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Стаменић, Драган; et al. (2006). Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског округа. Ваљево: Завод за заштиту споменика културе Ваљево. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]