Читлук (имање)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Читлук (вишезначна одредница).

Читлук,(тур. Çiftlik, грч. τσιφλίκι, мк. чифлик) - термин коришћен у Османском царству за велика земљишна имања манастира, земљишне површине у граду, или село које је осим спахије имало још једног господара. Господар од читлука звао се Турском речи читлук сабахија,људи који су боравили на његовом читлуку звали су се његове чифчије ( У Босни су се звали кметови), а он њихов Ага или господар.[1].

Историјат[уреди]

Време појаве читлука везано је за почетак стагнације, а посебно опадања отоманског царства од краја 16. века. Опадање је праћено слабљењем средишње власти султана у Цариграду, што је довело до пропасти тимарског система. Носиоци појаве читлучења били су јањичари19. веку читлук је потпуно потиснуо раније облике управе на земљом у целом отоманском царству.

Власништво над земљом[уреди]

Које село није имало читлук сабахију већ само спахију, земља је била власништво сељака од које су давали спахији десетак на оно што на њој роди.Земљиште које је имало читлук сабахију, «он је говорио да је земља његова» али се опет знала баштина сваког сељака и он по закону није могао узети ништа од ње, осим ако би изумрла цела породица.

Власништво над објектима[уреди]

Куће и сви остали објекти били су власништво сељака које су они по својој вољи могле градити, премештати или дограђивати.Уколико би се из села преселили, могли су продати и земљу и целокупне припадајуће објекте са свим теретом обавеза као што су они држали.

Обавезе давања доприноса и пореза[уреди]

Читлук сабахија је на име доприноса узимао девети део од жита,поврћа и сена ( у Тршићу) На име пореза сељаци су му давали по кући домаћин- пореска глава) пет ока пасуља, по члану фамилије једну оку , и по кући једну »јуњгу« масла.

Обавеза беглучења на читлуку[уреди]

Сељаци су имали обавезу беглучења ,лети у пољу у почетку највише у недељу,а кад је зулум већ настао и у друге дане, не само лети већ и зими, кад би му нешто затребало, например сјекли и носили дрва.Док се беглучило само у недељу, читлук сабахија је хранио сељаке, и то врло добро и омладина је на беглук ишла врло радо, а после су му беглучили са храном коју су доносили од куће и престали су да беглуче.

Реформа читлука 1805 године[уреди]

Српска национална револуција и процес ослобађања Срба од отоманске доминације изменила у многим аспектима друштвено-економске односе на Балкану.Главну снагу српске националне револуције чинило је сељаштво.1805 год. Српска народна Скупштина формулише став да ће да плати Султану договорену пореску суму по читлуку,да ће на челу читлука стајати кнезови и да не признаје никакве обавезе према Читлук сабахији и Спахији.Слободан сељак и његова земља,независна приватна својина и пољопривредна призводња,по принципу да је сваки човек који може да обрађује земљу уједно и њен земљопоседник (земље која нема раније власнике),је један од највећих резултата српске националне револуције на друштвено-економском пољу [2].

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • [Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник 1852.]
  • [1]- Историја Балканских народа Том 1,професор Крсто Геров Манчев, Бугарски историчар

Види још[уреди]