Штедњак

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Штедњак или шпорет (домаћа пећ) је кућни апарат који припада стандардном инвентару кухиње, а користи се за термичко припремање хране. Иако се данас као гориво највише користе електрична енергија и бутан гас или земни гас, још увек постоје и пећи које се загревају на чврсто горива попут угља или дрвета. Њихова негативна страна је загађивање природне средине.

Опис[уреди | уреди извор]

'Електрични шпорет из 1940. године
Плински штедњак

Савремен шпорет — штедњак чине два пара рингли од којих се један загрева електричном енергијом, други гасом (пропан-бутан), и једна рерна. Могуће су и друге комбинације.

Реч шпорет или шпархет како се још назива, потиче од немачке речи Sparherd састављене од sparen (штедети) и Herd (огњиште).[1] Поред назива шпорет одомаћен је назив штедњак што би био отприлике превод са немачког.

У зависности од тога којом се енергијом напаја или које гориво троши за штедњаке (шпорете) се користе појмови: електрични штедњак, плински штедњак, комбиновани штедњак (плинско-електрични) или обичан штедњак или шпорет (на дрва и угаљ).

Шпорет се масовније јавља на овим просторима после Другог светског рата. У Војводини се још увек може наћи и од цигала зидани шпорет чија је само горња плоча од туча.

Рингла[уреди | уреди извор]

Рингла је малa округла плоча која се електричном енергијом загрева до високих температура или мали ограђени извор пламена, који настаје сагоревањем гаса. Нормално се храна на њима загрева посредством посуде — шерпе или тигања — која уместо припремане хране бива директно изложена топлоти или пламену.

Етимологија речи: од немачке речи „Ringel“ (кружић). Још вероватније од множине, кружићи (Ringeln), као код штедњака на дрва који имају више концентричних кружића на једном грејном месту.

Код старијих шпорета је постојала горња грејна плоча (уместо рингли) која се по негде називала плотна. Код савремених електричних штедњака постоје посебне грејне плоче, такозване индукционе плоче, које магнетном индукцијом директно заревају шерпу или лонац тако да нема расипања топлотне енергије.

Пећница — рерна[уреди | уреди извор]

Пећница је затворени простор (у шпорету) чија унутрашњост се може загревати до високих температура. Њена предност над ринглом је то што предмет унутар рерне загрева подједнако са свих страна. Други назив који се користи за пећницу је рерна. Док рингле служе за кување и пржење хране у рерни се храна термички обрађује печењем у тепсији (најчешће се пече: пециво, колачи или месо).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Клајн, Шипка, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2007. стр. 1484:

Литература[уреди | уреди извор]

  • Harris, Howell J., “Inventing the U.S. Stove Industry, c. 1815–1875: Making and Selling the First Universal Consumer Durable,” Business History Review, 82 (Winter 2008), 701–33
  • Harris, Howell, “Coping with Competition: Cooperation and Collusion in the U.S. Stove Industry, c. 1870–1930,” Business History Review, 86 (Winter 2012), 657–692.
  • Roth C., “Micro Gasification: Cooking with gas from biomass“[мртва веза] 1st edition, released January 2011 Published by GIZ HERA – Poverty-oriented Basic Energy Service

Спољашње везе[уреди | уреди извор]