Милан Љ. Јанковић — разлика између измена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
м (Робот: додато {{Authority control}})
м (#1Lib1Ref)
Ред 25: Ред 25:
 
[[Магистар|Магистрирао]] је јануара 1990. године на Електротехничком факултету у Београду, смер Телекомуникације са радом „Преглед и упоредна анализа поступака увођења дигиталних мрежа са интегрисаним службама ([[ISDN]])".
 
[[Магистар|Магистрирао]] је јануара 1990. године на Електротехничком факултету у Београду, смер Телекомуникације са радом „Преглед и упоредна анализа поступака увођења дигиталних мрежа са интегрисаним службама ([[ISDN]])".
   
На Електротехничком факултету у Београду, смер Телекомуникације [[доктор наука|докторирао]] је јула 1999. године са тезом под насловом „Архитектуре мрежа за приступ“.
+
На Електротехничком факултету у Београду, смер Телекомуникације [[доктор наука|докторирао]] је јула 1999. године са тезом под насловом „Архитектуре мрежа за приступ“.<ref>{{cite web|last1=Јанковић|first1=Милан Љ.|title=Архитектуре мрежа за приступ : докторска дисертација|url=http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=18923791&fmt=11&lani=sc|website=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"|publisher=Београд : [М. Јанковић], 1998.|accessdate=28. 1. 2018}}</ref>
   
 
Изабран у звање [[доцент]]а за област-предмет телекомуникације, на Електротехничком факултету у Београду, 2001. године. Настава на [[постдипломске студије|постдипломским студијама]] ЕТФ обухвата предавања Архитектура мрежа за приступ у оквиру предмета „Принципи модерних телекомуникација“ као и одређена поглавља у оквиру предмета „[[Сателит]]ски системи“
 
Изабран у звање [[доцент]]а за област-предмет телекомуникације, на Електротехничком факултету у Београду, 2001. године. Настава на [[постдипломске студије|постдипломским студијама]] ЕТФ обухвата предавања Архитектура мрежа за приступ у оквиру предмета „Принципи модерних телекомуникација“ као и одређена поглавља у оквиру предмета „[[Сателит]]ски системи“
Ред 56: Ред 56:
 
Такође Др Милан Јанковић је са проф. [[Зоран Петровић|Зораном Петровићем]] објавио и књигу под називом „Мреже за приступ“ (два издања ).
 
Такође Др Милан Јанковић је са проф. [[Зоран Петровић|Зораном Петровићем]] објавио и књигу под називом „Мреже за приступ“ (два издања ).
   
  +
== Референце ==
  +
{{reflist}}
   
 
{{DEFAULTSORT:Јанковић, Љ. Милан}}
 
{{DEFAULTSORT:Јанковић, Љ. Милан}}

Измена на датум 28. јануар 2018. у 11:22

Милан Јанковић
Milan Janković Ratel.JPG
Милан Јанковић
Датум рођења (1950-09-07)7. септембар 1950.(68 год.)
Место рођења Београд
 ФНРЈ

Др Милан Љубомир Јанковић (Београд, 7. септембар 1950) директор је Републичке агенције за телекомуникације (РАТЕЛ). У свом родном граду је завршио основну школу и Прву београдску гимназију.

Електротехнички факултет у Београду, на Одсеку за телекомуникације је дипломирао 1975. године са темом „Дигитални радио-релејни системи“. Свој радни стаж почео је стручним усавршавањем у Швајцарској, где је радио у лабораторији за дигиталне системе преноса. Стручни испит, прописан за дипломиране електроинжењере положио 1981. године, а од 2003. године поседује лиценцу за одговорног пројектанта за телекомуникационе мреже и системе.


Магистрирао је јануара 1990. године на Електротехничком факултету у Београду, смер Телекомуникације са радом „Преглед и упоредна анализа поступака увођења дигиталних мрежа са интегрисаним службама (ISDN)".

На Електротехничком факултету у Београду, смер Телекомуникације докторирао је јула 1999. године са тезом под насловом „Архитектуре мрежа за приступ“.[1]

Изабран у звање доцента за област-предмет телекомуникације, на Електротехничком факултету у Београду, 2001. године. Настава на постдипломским студијама ЕТФ обухвата предавања Архитектура мрежа за приступ у оквиру предмета „Принципи модерних телекомуникација“ као и одређена поглавља у оквиру предмета „Сателитски системи“

Милан Јанковић је од 1976., у Електронској Индустрији, радио на развоју ПЦМ уређаја, пројектовању веза са дигиталним системима преноса, атестирању мултиплексних и линијских система, надзору, монтажи опреме у Југославији и иностранству. 1984. је пројектовао прву везу по оптичком каблу у тадашњој Југославији. За седам година прешао је пут од инжењера приправника до руководиоца сектора развоја.

Од 1990. године је у Заједници југословенских ПТТ (ЗЈПТТ) у делу за Научно истраживање и развој (НИР), где је ангажован на истраживачким пословима везаним за научно - технолошки развој и увођење нових технологија, служби и сервиса у телекомуникациони систем Југославије.

До краја 2005 је био директор Заједнице југословенских ПТТ-а (ЗЈПТТ), а од почетка 2006. је директор Републичке агенције за телекомуникације (РАТЕЛ).

Пројекти и студије

Др Јанковић председава сесијом на Телфору, 2006., где Срђан Весић износи рад о Википедији
  • Развој и увођење јединственог дигиталног телекомуникационог система у ЈПТТ са интегрисаним службама (ISDN),
  • Концепција развоја југословенске ISDN до 2000. године.
  • Увођење оптичких система у месне мреже у Југославији
  • Примена нових сазнања, метода и технологија у циљу побољшања хируршке дијагностике и терапије
  • Телемедицина, примена постојећих и нових комуникационих технологија и ресурса у здравству Србије.
  • Компоненте, карактеристике и развој оптичких комуникационих система
  • Конвергенција фиксних и мобилних телекомуникација, Утицај експлозивног развоја мобилних комуникација на планирање и развој ПСТН
  • Поступак увођења оптичких/бежичних мрежа за приступ
  • УМТС радио приступ, Европски Институт за развој и стратешке студије у телекомуникацијама (ЕУРЕСЦОМ
  • Развој, пројектовање и примена ВДМ/ДВДМ у мрежи Предузећа за телекомуникације „Телеком Србија“
  • Концепт отвореног приступа сервисима у мобилним мрежама треће генерације
  • Стратегија увођења система ГСМ – Р (мобилног радија) на железничкој мрежи СЦГ

Научне и стручне делатности

Др Јанковић је аутор 6 радова и 1 рецензије књиге у реномираним међународним научним часописима, аутор/коаутор 44 радова у зборницима са међународних конференција, аутор/коаутор 5 пројеката и 4 студије. Радови и књиге су цитирани 15 пута. У радовима су приказана оригинална решења посвећена проблему дефинисања најпогодније оригиналне архитектуре мреже за приступ са становишта обезбеђења потпуног дијапазона сервиса, при чему је мрежа значајно поједностављена, повећана њена поузданост, а корисници могу сами дефинисати сервисе и управљати њима у окружењу које их подржава и притом могу заузимати капацитет мреже према потребама. То је проблем који је у савременим телекомуникационим мрежама изузетно актуелан, посебно када се има у виду тенденција развоја телекомуникационе инфраструктуре. Др Милан Јанковић је до сада као аутор и коаутор објавио 48 научних радова у зборницима домаћих конференција, 16 радова у домаћим часописима, а два рада су објављења у монографијама. Радови се баве проблематиком дефинисања савремене телекомуникационе инфраструктуре, на основу анализи утицаја нових елемената (процес структурних реформи, стандардизација, технологија уређаја, захтева које постављају нови сервиси, понуде интегрисаних сервиса) и нових технологија (ФИТЛ, ХФЦ, ХФР, РИТЛ, иксДСЛ, АТМ), респективно.

Такође Др Милан Јанковић је са проф. Зораном Петровићем објавио и књигу под називом „Мреже за приступ“ (два издања ).

Референце

  1. ^ Јанковић, Милан Љ. „Архитектуре мрежа за приступ : докторска дисертација”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". Београд : [М. Јанковић], 1998. Приступљено 28. 1. 2018.