Грчка јела
| Грчка јела | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. cephalonica
|
| Биномно име | |
| Abies cephalonica Loud.
| |
| |
| Ареал грчке јеле | |
Грчка јела (лат. Abies cephalonica Loud. – по јонском острву Кефалонија) је високо четинарско дрво из рода јела.
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Ареал грчке јеле обухвата горско подручје грчких и пелопонеских планина до границе са Албанијом и острва Кефалонија и Еубеја.[1]
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Грчка јела ретко може израсти више до 25 м. Крошња јој је густа, купаста са хоризонталним гранама. Кора дебла је сивосмеђа, у младости глатка, а касније испуцала у облику издужених плочица. Гранчице су голе. Четине су дуге 2-3 цм, с лица тамнозелене и сјајне. Са наличја су изражене две беле пруге стоминих отвора. Врхови су зашиљени и бодљиви. Четине густо покривају гране. Пупољци су смоласти, јајастог облика. Мушке цвасти су јарко црвене. Шишарице су усправне, седеће, вретенасте, дуге 15-20 цм, смеђе боје. Јако су смолаве са стерилним љуспама које су дуже од фертилних и повијене. Цвета крајем априла – почетком маја.[1][2]
Услови станишта[уреди | уреди извор]
Грчка јела расте релативно брзо. Највише јој одговара полусенка. Може да расте на силикатној и кречњачкој подлози. Релативно је отпорна на сушу и мраз. Једна је од јела са најгушћом крошњом, због чега добро подноси летње жеге, а може поднети и краткотрајне ниске температуре до -25 °C. Релативно добро подноси загађени градски ваздух.[1][2]
Употреба[уреди | уреди извор]
Грчка јела се у прошлости користила као дрво за масовну изградњу, али је данас доста ретка да би имала значајнију употребу. Најчешће се узгаја као украсно стабло у парковима и великим баштама,[1] мада је на подручјима која су подлежна ниским температурама склона оштећењу од мраза, јер је међу првим четинарима који цветају у рано прољеће.[3]
Значај у озелењавању[уреди | уреди извор]
Грчка јела је веома декоративно дрво. Најефектнија је као солитерно стабло јер јој се гране развијају од земље. Посебно је атрактивна у пролеће, када гране красе бројне пурпурноцрвене мушке цвасти.[2]
-
Гране -
Четине с лица -
Четине с наличја -
Мушке цвасти -
Шишарице
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич.
- Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 изд.). Ljubljana: Mladinska knjiga.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
