Astemizol

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Astemizol
Astemizole.png
Klinički podaci
Prodajno imeAlermizol, Astemisan, Astemisol, Astemison
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije1 dan
Identifikatori
CAS broj68844-77-9 ДаY
ATC kodR06AX11 (WHO)
PubChemCID 2247
IUPHAR/BPS2603
DrugBankDB00637 ДаY
ChemSpider2160 ДаY
KEGGC06832 ДаY
ChEBICHEBI:2896 ДаY
ChEMBLCHEMBL296419 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC28H31FN4O
Molarna masa458,570
Fizički podaci
Tačka topljenja1.491 °C (2.716 °F)

Astemizol je organsko jedinjenje, koje sadrži 28 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 458,570 Da.[1][2][3][4]

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 8
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 5,7
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) -7,9
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 42,3

Reference[уреди]

  1. ^ Wang X, Hockerman GH, Green HW 3rd, Babbs CF, Mohammad SI, Gerrard D, Latour MA, London B, Hannon KM, Pond AL: Merg1a K+ channel induces skeletal muscle atrophy by activating the ubiquitin proteasome pathway. FASEB J. 2006 Jul;20(9):1531-3. Epub 2006 May 24. PMID 16723379
  2. ^ Chong CR, Chen X, Shi L, Liu JO, Sullivan DJ Jr: A clinical drug library screen identifies astemizole as an antimalarial agent. Nat Chem Biol. 2006 Aug;2(8):415-6. Epub 2006 Jul 2. PMID 16816845
  3. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  4. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).