Božidar Damjanović Benedikt

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Božidar Damjanović Benedikt
Датум рођења(1938-04-07)7. април 1938.(81 год.)
Место рођењаVinica
 Kraljevina Jugoslavija

Božidar Damjanović Benedikt (engl. B. D. Benedikt) je kanadski pisac i filmski reditelj srpskog porekla, rođen 7. aprila 1938. godine u malom mestu Vinici kod Varaždina, u porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika.

Autor je više desetina klasičnih romana i naučno-popularnih knjiga objavljenih na srpskom, hrvatskom, poljskom, makedonskom, slovenačkom i engleskom jeziku. Takođe je radio za jugoslovensku, nemačku, kanadsku i holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Završio je dva američka univerziteta, sa diplomom mastera iz filmskog dizajna i doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja kanadskih reditelja i Kanadske filmske akademije. Živi sa porodicom u Torontu, Kanada.[1].


Dela[уреди]

  • Paralelni svet (1986)
  • Priča o karmi (1989)
  • Peti život
  • Trgovci dušama
  • Operater (1997)
  • Milenium
  • Plemić
  • Kraljev čovek (2003)
  • Sedam dana apokalipse (2005)
  • Lavlja jazbina (2005)
  • Inkvizitor (2006)
  • Fantom iz Palerma (2008)
  • Paradoks (2009)
  • Hitlerov Prevodilac (2010)
  • Carev Rođak (2011)
  • Grešnica u raju (2012)
  • Devojka u kavezu (2013)
  • Utopija (2014)
  • Zvali su me „Dizni“ : Autobiografija (2015)

Džepna izdanja[уреди]

  • Pilule
  • Zorium planeta žena (1978)
  • Osveta je moja
  • Princeza i grbavac
  • Devičanski svet
  • Beli Indijanac
  • Tajni agent Interpola (1964)
  • Federalni šerif (1966—1970)

Filmografija[уреди]

  • Iza Sedmih Vrata (1986)
  • Bruklinske Noći (1987)
  • Priča sa Groblja (1991)
  • Vanesa (2007)
  • Brza Pravda (u pred-produkciji)
  • Reference[тражи се извор].

B. D. Benedikt[уреди]

Božidar je, 1964. godine, objavio svoju prvu seriju od šest džepnih romana u izdanju beogradske izdavačke kuće Duga. Izdavač je tada predložio Božidaru da izmisli novo, više „strano ime“, i tako je došlo do B. D. Benedikta.

Reference[уреди]

Izvori[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]