α-Aminoadipatni put

α-Aminoadipinska kiselina
Nazivi
	IUPAC naziv 2-Aminoheksandionska kiselina
	Drugi nazivi 2-Aminoadipinska kiselina
Identifikacija
CAS broj	542-32-5 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika; interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:37024 ;
ChemSpider	456 ;
MeSH	2-Aminoadipic+Acid
PubChem C ID	469;
UNII	1K7B1OED4N ;
	SMILES C(CC(C(=O)O)N)CC(=O)O; O=C(O)CCCC(N)C(=O)O; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C6H11NO4
Molarna masa	161,156 g/mol
Agregatno stanje	Kristalna
Gustina	1,333 g/mL
Tačka topljenja	196 °C (385 °F; 469 K)
Tačka ključanja	364 °C (687 °F; 637 K)
Opasnosti
Opasnost u toku rada	Irritant
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

α-Aminoadipatni put je biohemijski put za sintezu aminokiseline L-lizin. Kod eukariota, ovaj put je jedinstven za više gljive (koje sadrže hitin u svojim ćelijskim zidovima) i euglenide.^[1] Takođe je uočen od bakterija roda Thermus.^[2]

Pregled puta[уреди | уреди извор]

Homocitrat se inicijalno sintetiše iz acetil-KoA i 2-oksoglutarata pomoću homocitratne sintaze. Ovo se zatim pretvara u homoakonitat pomoću homoakonitaze, a zatim u homoizocitrat pomoću homoizocitrat dehidrogenaze. Atom azota se dodaje iz glutamata pomoću aminoadipat aminotransferaze da bi se formirao α-aminoadipat po kome je ovaj put dobio ime. Ovo se zatim redukuje pomoću aminoadipat reduktaze preko acil-enzimskog intermedijera u polualdehid. Reakcija sa glutamatom jedne klase saharopin dehidrogenaze daje saharopin koji se zatim cepa drugom saharopin dehidrogenazom da bi se dobio lizin i oksoglutarat.^[3]

α-Aminoadipinska kiselina[уреди | уреди извор]

α-Aminoadipinska kiselina je konjugovana kiselina α-aminoadipata, od kojih je potonji preovlađujući oblik pri fiziološkom pH. Jedna studija iz 2013. identifikovala je α-aminoadipinsku kiselinu (2-aminoadipinsku kiselinu) kao novi prediktor razvoja dijabetesa i sugerisala da je ona potencijalni modulator homeostaze glukoze kod ljudi.^[6]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Zabriskie TM, Jackson MD (2000). „Lysine biosynthesis and metabolism in fungi”. Natural Product Reports. 17 (1): 85—97. PMID 10714900. doi:10.1039/a801345d.
^ Kosuge T, Hoshino T (1999). „The α-aminoadipate pathway for lysine biosynthesis is widely distributed among Thermus strains”. Journal of Bioscience and Bioengineering. 88 (6): 672—5. PMID 16232683. doi:10.1016/S1389-1723(00)87099-1.
^ Xu H, Andi B, Qian J, West AH, Cook PF (2006). „The α-aminoadipate pathway for lysine biosynthesis in fungi”. Cell Biochemistry and Biophysics. 46 (1): 43—64. PMID 16943623. S2CID 22370361. doi:10.1385/CBB:46:1:43.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Wang TJ, Ngo D, Psychogios N, Dejam A, Larson MG, Vasan RS, Ghorbani A, O'Sullivan J, Cheng S, Rhee EP, Sinha S, McCabe E, Fox CS, O'Donnell CJ, Ho JE, Florez JC, Magnusson M, Pierce KA, Souza AL, Yu Y, Carter C, Light PE, Melander O, Clish CB, Gerszten RE (2013). „2-Aminoadipic acid is a biomarker for diabetes risk”. Journal of Clinical Investigation. 123 (10): 4309—4317. PMC 3784523 . PMID 24091325. doi:10.1172/JCI64801.

[pmid10714900-1] Zabriskie TM, Jackson MD (2000). „Lysine biosynthesis and metabolism in fungi”. Natural Product Reports. 17 (1): 85—97. PMID 10714900. doi:10.1039/a801345d.

[Kosuge&Hoshino-2] Kosuge T, Hoshino T (1999). „The α-aminoadipate pathway for lysine biosynthesis is widely distributed among Thermus strains”. Journal of Bioscience and Bioengineering. 88 (6): 672—5. PMID 16232683. doi:10.1016/S1389-1723(00)87099-1.

[pmid16943623-3] Xu H, Andi B, Qian J, West AH, Cook PF (2006). „The α-aminoadipate pathway for lysine biosynthesis in fungi”. Cell Biochemistry and Biophysics. 46 (1): 43—64. PMID 16943623. S2CID 22370361. doi:10.1385/CBB:46:1:43.

[4] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[5] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Wang-6] Wang TJ, Ngo D, Psychogios N, Dejam A, Larson MG, Vasan RS, Ghorbani A, O'Sullivan J, Cheng S, Rhee EP, Sinha S, McCabe E, Fox CS, O'Donnell CJ, Ho JE, Florez JC, Magnusson M, Pierce KA, Souza AL, Yu Y, Carter C, Light PE, Melander O, Clish CB, Gerszten RE (2013). „2-Aminoadipic acid is a biomarker for diabetes risk”. Journal of Clinical Investigation. 123 (10): 4309—4317. PMC 3784523 . PMID 24091325. doi:10.1172/JCI64801.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]