Difosfor tetroksid

Difosfor tetroksid
Nazivi
	Drugi nazivi Fosfor tetroksid ; Fosfor(V) oksid; Fosforni anhidrid
Identifikacija
CAS broj	12137-38-1 ;
Svojstva
Hemijska formula	P2O4
Molarna masa	125,96 g·mol−1
Agregatno stanje	čvrsta materija
Tačka topljenja	>100°C
Napon pare	2.54 g·cm−3
Opasnosti
EU klasifikacija (DSD)	nije na spisku
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Reference infokutije

Fosfor-tetroksid – fosfortetraoksid, difosfor-tetraoksid je hemijsko jedinjenje fosfora i kiseonika, koje pripada grupi oksida fosfora. Empirijska formula ovog jedinjenja je P₂O₄, iako njegove strukturn ili stehiometrijske veze nisu potpuno razjašnjene.^[1]^[2]

Priprema[уреди | уреди извор]

Fosfor-tetroksid se može dobiti toplotnom razgradnjom fosfor-trioksida:

\mathrm {4\ P_{2}O_{3}\rightleftharpoons 2\ P+3\ P_{2}O_{4}}

Fosfor-trioksid disproporcionisan preko polovine na 210°C do fosfora i fosfor--tetroksida.

Osim toga, fosfor-trioksid putem kontrolirane oksidacije s kiseonikom u ugljenik tetrahloridnom rastvoru se pretvara u fosfor tetroksid.^[3]^[4]^[5]

Redukcijom fosfora nastaje fosfor tetroksid, uz pažljivu reakciju sa crvenim fosforom, na 450-525° C.

Osobine[уреди | уреди извор]

Fosfor tetroksid je bezbojan, zavisno od procesa proizvodnje dolazi do različitih stopa kristalizacije čvrstog oksida. Takozvani α-oblik romboedarskih kristala, sastoji se od P₄O₈ i P₄O₉-molekula u različitim količinama. Umesto navedene empirijske formule predviđene za ovu vrstu fosfor-tetroksida, odnos formula je P₄O_8,1–9,0. Monokino kristalizirani β-oblik se sastoji od P₄O₇ i P₄O₈. Odnos formula je tu P₄O_7,7–8,0.

Fosfor-tetrokssid reaguje sa vodom (hidroliza) do fosforaste i fosforne kiseline.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Fosfor
Oksid

Reference[уреди | уреди извор]

^ Voet D.; Voet J. (1995). Biochemistry (2nd изд.). Wiley.
^ Alberts B. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9.
^ Atkins P.; de Paula J. (2006). Physical chemistry, 8th Ed. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-8759-8.
^ Petrucci R. H.; Harwood W. S.; Herring F. G. (2002). General Chemistry, 8th Ed. New York: Prentice-Hall. ISBN 0-13-014329-4.
^ Laidler K. J. (1978). Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings. Menlo Park. ISBN 0-8053-5680-0.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[<"Volet"-1] Voet D.; Voet J. (1995). Biochemistry (2nd изд.). Wiley.

[<"Alberts"-2] Alberts B. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9.

[<“Atkins“-3] Atkins P.; de Paula J. (2006). Physical chemistry, 8th Ed. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-8759-8.

[<“Petrucci“-4] Petrucci R. H.; Harwood W. S.; Herring F. G. (2002). General Chemistry, 8th Ed. New York: Prentice-Hall. ISBN 0-13-014329-4.

[<“Laider“-5] Laidler K. J. (1978). Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings. Menlo Park. ISBN 0-8053-5680-0.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]