Dihidroorotat dehidrogenaza

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Dihidroorotat oksidaza
Identifikatori
EC broj1.3.3.1
CAS broj9029-03-2
Baze podataka
IntEnzIntEnz pregled
BRENDABRENDA pristup
ExPASyNiceZyme pregled
KEGGKEGG pristup
MetaCycmetabolički put
PRIAMprofil
Strukture PBPRCSB PDB PDBe PDBsum
Ontologija genaAmiGO / EGO
1f76.gif
Dihidroorotat dehidrogenaza iz E. coli
Identifikatori
SimbolDHO_dh
PfamPF01180
InterProIPR001295
PROSITEPDOC00708
SCOP1dor
SUPERFAMILY1dor
OPM superfamilija59
OPM protein1uum
Ljudska dihidroorotat dehidrogenaza
Identifikatori
SimbolDHODH
Entrez1723
HUGO2867
OMIM126064
PDB1D3G
RefSeqNM_001361
UniProtQ02127
Ostali podaci
EC broj1.3.3.1
LokusHromozom 16 q22

Dihidroorotat dehidrogenaza (EC 1.3.3.1) je enzim koji katalizuje četvrti korak u de novo biosintezi pirimidina.[1][2] Ona pretvara dihidroorotat u orotat:

(S)-dihidroorotat + O2 orotate + H2O2

Ljudski dihidroorotat dehidrogenaza je sveprisutan FMN flavoprotein. Kod bakterija (gen pyrD), se nalazi na unutarnjoj strani ćelijske membrane. U nekim kvascima, kao kod Saccharomyces cerevisiae (gen URA1), to je citosolni protein, dok se kod ostalih eukariota nalazi u mitohondrijima.[3].

Kliničko značenje[уреди]

Za antiupalni lek leflunomid je pokazano da inhibira DHODH. Ljudska DHODH ima dva domena: alfa/beta-barel domen koji sadrži aktivne stranice i alfa-spiralni domen koje formira otvaranje tunela koji vodi do aktivnog mesta[4]. Poznato je da se leflunomid vezuje u ovom tunelu.[5] Leflunomid se koristi za lečenje reumatoidnog artritisa i psorijaze.[6][7]

Mutacije ovog gena su pokazane da uzrokuju Milerov sindrom [8] koji je isto tako poznat kao Genee-Wiedemann sindrom, Wildervanck-Smith sindrom ili post aksijalni akrofacijalni distosis (POADS).

Vidi još[уреди]

Ljudski proteini koji sadrže ove domene[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. стр. 1078—9. ISBN 9780471193500. 
  2. ^ Barry Steven Selinsky (2003). „2. Dihydroorotate Dehydrogenase of Escherichia coli”. Membrane Protein Protocols: Expression, Purification, and Characterization (Methods in Molecular Biology (Clifton, N.J.), V.228.). Totowa, NJ: Humana Press. стр. 11—21. ISBN 978-1-58829-124-0. doi:10.1385/1-59259-400-X:11. 
  3. ^ Lacroute F, Thomas D, Nagy M (1992). „Divergent evolution of pyrimidine biosynthesis between anaerobic and aerobic yeasts”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 89 (19): 8966—8970. PMID 1409592. doi:10.1073/pnas.89.19.8966. 
  4. ^ Rowland P, Björnberg O, Nielsen FS, Jensen KF, Larsen S (1998). „The crystal structure of Lactococcus lactis dihydroorotate dehydrogenase A complexed with the enzyme reaction product throws light on its enzymatic function”. Protein Sci. 7 (6): 1269—79. PMC 2144028Слободан приступ. PMID 9655329. doi:10.1002/pro.5560070601. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2008. Приступљено 7. 05. 2010. 
  5. ^ Liu S, Neidhardt EA, Grossman TH, Ocain T, Clardy J (2000). „Structures of human dihydroorotate dehydrogenase in complex with antiproliferative agents”. Structure. 8 (1): 25—33. PMID 10673429. doi:10.1016/S0969-2126(00)00077-0. 
  6. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 785—6. ISBN 0781744431. 
  7. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 52. Immunosuppressants, tolerogens, and immunostimulants; Immunostimulation”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  8. ^ Ng SB, Buckingham KJ, Lee C, Bigham AW, Tabor HK, Dent KM, Huff CD, Shannon PT, Jabs EW, Nickerson DA, Shendure J, Bamshad MJ (2009). „Exome Sequencing identifies the cause of a mendelian disorder”. Nature Genetics. 42 (1): 30—35. PMID 19915526. 

Literatura[уреди]

  • Barry Steven Selinsky (2003). „2. Dihydroorotate Dehydrogenase of Escherichia coli”. Membrane Protein Protocols: Expression, Purification, and Characterization (Methods in Molecular Biology (Clifton, N.J.), V.228.). Totowa, NJ: Humana Press. стр. 11—21. ISBN 978-1-58829-124-0. doi:10.1385/1-59259-400-X:11. 

Spoljašnje veze[уреди]

Ovaj artikal sadrži tekst iz javnog vlasništva Pfam i InterPro IPR001295

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).