Драгољуб Беквалац

С Википедије, слободне енциклопедије

Драгољуб Беквалац
Беквалац 2009.
Лични подаци
Датум рођења (1952-07-14)14. јул 1952.(71 год.)
Место рођења Приштина, ФНРЈ
Позиција одбрамбени играч
Јуниорска каријера
Војводина
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1972—1973. Раднички Сомбор
1975—1977. Нови Сад 59 (3)
1977—1978. Тетекс 29 (7)
1978—1980. Нови Сад 19 (2)
1980—1983. Војводина 65 (6)
1984. АИК Бачка Топола 11 (1)
1984—1986. Рудар Љубија 33 (3)
Укупно 216+ (22+)
Тренерска каријера
1992—1993. Нови Сад
1993—1996. Хајдук Кула
1996. Војводина
1997. Литекс
1998—1999. Сутјеска Никшић
1999—2000. Олимпик Берое
2000. Војводина
2000—2001. Војводина
2001—2003. Београд
2004. Београд
2004—2005. Обилић
2005—2006. Хајдук Кула
2006—2007. Бежанија
2007—2008. Работнички
2008. Војводина
2008—2009. Ђер
2010—2011. Хајдук Кула
2012. Нови Пазар
2013. Раднички 1923
2013—2014. Раднички Ниш
2014. Раднички 1923
2015. Београд
2016. Земун

Драгољуб Беквалац (Приштина, 14. јул 1952) југословенски и српски је бивши фудбалски тренер и фудбалер.

Фудбалерска каријера[уреди | уреди извор]

По доласку у омладински систем Војводине, почетком 1970-их дебитовао је у сениорском саставу Радничког Сомбор. Потом је играо за Нови Сад и Тетекс у Другој савезној лиги Југославије. Године 1980. потписао је уговор са матичним клубом Војводина. Тамо је провео три и по сезоне, одигравши 65 утакмица и постигао шест голова у Првој савезној лиги Југославије.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Након што је окачио копачке, био је тренер бројних клубова у домовини, међу којима су били Војводина и Београд. Професионално је радио и у Бугарској и Мађарској.[1]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Отац је поп певачице Наташе Беквалац.[2]

Успеси[уреди | уреди извор]

Работнички

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Szerb futballedzőt szemelt ki a Győr” (на језику: мађарски). origo.hu. 6. 12. 2008. Приступљено 16. 4. 2016. 
  2. ^ „Dragoljub Bekvalac: Podržavam moju kćerku Natašu” (на језику: српски). hellomagazin.rs. 3. 9. 2011. Приступљено 16. 4. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]