El Celler de Can Roca

С Википедије, слободне енциклопедије
Ресторан "El Celler de Can Roca"
Ресторан "El Celler de Can Roca"
Ресторан "El Celler de Can Roca"
Ресторан "El Celler de Can Roca"
Информације
Локација Ђирона,  Шпанија
Статус активан
Отварање 1986
Ентеријер ресторана

El Celler de Can Roca је ресторан у Ђирони, у Каталонији, у Шпанији, отворен 1986. године од стране браће Рока - Жоана, Жосепа и Жордија. Прво се налазио поред ресторана њихових родитеља Кан Рока, али је пресељен у своју садашњу наменску зграду 2007. године. Критичари су га топло прихватили и носи три Мишелинове звезде. 2013. и 2015. године проглашен је за најбољи ресторан на свету од стране часописа Restaurant, након што је био на другом месту 2011, 2012. и 2014. године, а статус поново постигао 2018.[1]

Стил и кухиња[уреди | уреди извор]

Кухиња коју ресторан служи је традиционална каталонска, али са одступањима које Мишелин водич описује као „креативна“. Ресторан има вински подрум од 60.000 флаша. Јела која се служе укључују она на бази мириса и са необичним презентацијама као што су карамелизоване маслине сервиране на бонсаи дрвету.

Опис[уреди | уреди извор]

Барски део ресторана на садашњој локацији

El Celler de Can Roca су 1986. године основала браћа Рока поред главног ресторана њихове породице Кан Рока који је на том месту отворен од 1967.[2] Најстарији брат Жоан Рока је главни кувар; Жозеп Рока, средњи брат, је сомелијер, а најмлађи брат Жорди Рока је задужен за десерте.[3] Због свог рада у ресторану, браћа су се појавила на Универзитету Харвард у Сједињеним Државама као део Програма науке и кувања.[4]

Модернизација[уреди | уреди извор]

Крајем 2007. године ресторан се преселио у модерну зграду прилагођену ресторану на око 100 метара од претходне локације, а првобитна локација се и даље користи за оброке особља. Нови распоред садржи дрвене подове, са једноставно прекривеним столовима. На сваком столу су по три камена који означавају три брата Рока,[5] док је посуђе Розентал порцелан. Проширена кухиња на новој локацији укључује простор за тридесет кувара, а такође има и канцеларију Жоана Роке отвореног типа, тако да он може да пази на куваре чак и док обавља административне послове. Увек је присутан бар један од три брата.[5] Има капацитет за 45 особа.[6]

Медији[уреди | уреди извор]

El Celler de Can Roca се појавио у британској телевизијској серији MasterChef: The Professionals 13. децембра 2011. Од троје финалиста такмичења је захтевано да кувају сопствене креације за три брата Рока, као и да кувају шест препознатљивих јела ресторана за групу позваних гостију.[7] [8] Марк Бирчал, добитник Roux стипендије 2009. године, изабран је да ради у El Celler de Can Roca као део награде. Ово је довело до тога да се ресторан појавио на представљеној серији кувара британске веб странице за умрежавање кувара The Staff Canteen. [9]

Мени[уреди | уреди извор]

Адаптација парфема DKNY (Дона Каран, Њујорк)

Ресторан првенствено користи локалне састојке из каталонске области. Једноставне комбинације укуса комбиноване су са техникама молекуларне гастрономије и необичним презентацијама хране, укључујући карамелизоване маслине које су представљене на бонсаи дрвету.[тражи се извор] Мишелин водич описује врсту кухиње коју производи ресторан једноставно као „креативну“,[10] док је Едвард Овен из Тајмса рекао да је то „фузија традиционалних јела са надреалистичким додирима“.[11] Технике укључују замрзавање лигњи течним азотом, а затим мешање да би се ставиле и испекле у крекер.[12]

Направили су нека јела и десерте на основу парфема као што су Келвин Клајнов Eternity, Lancôme и Bulgari Каролине Херере.[13] [14] То је довело до тога да је сам ресторан реализовао парфем под називом Nuvol de Ilimona. Заснован је на десерту који се служи у ресторану који се зове "Дестилација лимуна", а развијен је да прска као измаглица преко гостију док једу.[15] Винска карта је подељена на посебне листе за црвено и бело и доставља се на колицима до сваког стола.

Пријем[уреди | уреди извор]

Избор малих залогаја из "Ел Мон"
Парче јарета, сервирано са козјим млеком и наном

Џонатан Голд из Волстрит журнала писао је о презентацији карамелизованих маслина, описујући је као „угодну и незаборавну“.[16] У септембру 2011. Тони Турнбул, уредник хране The Times-а, уврстио га је на листу десет најбољих места за јело.[17] Критичар А.А. Гил упоредио је ресторан са бившим рестораном ЕлБули, рекавши да то није директна замена и да је то „изванредна кухиња и део великог таласа самопоуздања нове шпанске хране која је сложена, технички исцрпљујућа, свесна пејзажа, историје и политике“.[18] Поређење се обично прави, а El Celler de Can Roca се често помиње као наследник ЕлБулија који је некада био рангиран као ресторан број један на свету.[19]

Ресторан је 1995. године добио прву Мишелинову звезду, другу 2002. и статус три звездице 2009.[20] Остаје на том нивоу признања од Мишелин водича и за 2019.[21] Налази се на листи 50 најбољих ресторана на свету по магазину Restaurant од 2006. године када је био на 21. месту.[22] [23] Године 2009. био је на петом месту и добио је награду за највиши успон ресторана на листи.[24] Године 2010. попео се за једно место на четврто, а 2011, 2012. и 2014. године[25] био је рангиран на другом месту иза данског ресторана нове нордијске кухиње Нома.[26] 29. априла 2013. и поново 1. јуна 2015. ресторан је проглашен за најбољи на свету.[27] [28] [29] Ресторан је задржао топ 3 место од, 2. у 2016. и 2018, 3. у 2017.[30] [31] [32] На инаугурационој листи The Daily Meal's-а од 101 најбољег ресторана у Европи у 2012. години, El Celler de Can Roca је рангиран на дванаестом месту.[33] Исте године проглашен је рестораном године од стране The Sunday Telegraph-а.[34]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „World's best restaurant for 2018”. CNN Travel (на језику: енглески). 2018-06-19. Приступљено 2018-11-18. 
  2. ^ Kühn, Kerstin (25. 7. 2011). „2011 Roux Scholar Mark Birchall to complete his winning stage at El Celler de Can Roca in Spain”. Caterer and Hotelkeeper. Архивирано из оригинала 18. 1. 2013. г. Приступљено 1. 1. 2013. 
  3. ^ „El Celler de Can Roca”. The Staff Canteen. Архивирано из оригинала 31. 12. 2012. г. Приступљено 1. 1. 2013. 
  4. ^ Ready, Tinker (10. 9. 2012). „This week: Science in the theater, in the kitchen and in the sky”. Nature.com. Архивирано из оригинала 19. 01. 2013. г. Приступљено 1. 1. 2013. 
  5. ^ а б „El Celler de Can Roca”. The Staff Canteen. Архивирано из оригинала 31. 12. 2012. г. Приступљено 1. 1. 2013. 
  6. ^ „Restaurant El Celler De Can Roca”. Desti Girona. Архивирано из оригинала 25. 12. 2014. г. Приступљено 19. 1. 2013. 
  7. ^ White, Anna (15. 12. 2011). „Tuesday's episode of BBC's Masterchef”. The Daily Telegraph. ProQuest 910920726.  (потребна претплата)
  8. ^ Laws, Roz (22. 12. 2011). „Masterly cuisine with a twist of Claire”. Birmingham Post. ProQuest 912365149.  (потребна претплата)
  9. ^ „El Celler de Can Roca To Play Host To The Featured Chef Series”. The Staff Canteen. 3. 8. 2012. Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г. Приступљено 1. 1. 2013. 
  10. ^ „El Celler de Can Roca”. Via Michelin. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 1. 1. 2013. 
  11. ^ Owen, Edward (22. 4. 2000). „And don't dilly Dali on the way...”. The Times. стр. 4. Приступљено 1. 1. 2013.  (потребна претплата)
  12. ^ Weber-Gale, Garrett (28. 9. 2012). „Staging At El Celler de Can Roca”. The Huffington Post. Приступљено 1. 1. 2013. 
  13. ^ Ireland Baker, James (фебруар 2012). „The Next El Bulli: El Celler de Can Roca”. Conde Nast Traveller. Архивирано из оригинала 28. 05. 2013. г. Приступљено 18. 1. 2013. 
  14. ^ „Interview with Chef Joan Roca of El Celler de Can Roca – Girona, Spain”. StarChefs.com. јун 2006. Приступљено 18. 1. 2013. 
  15. ^ „Dessert Perfumes And Perfume Desserts Fill El Celler De Can Roca With Scents”. The Huffington Post. 26. 9. 2011. Приступљено 1. 1. 2013. 
  16. ^ Gold, Jonathan (1. 12. 2011). „Eating Spain”. The Wall Street Journal. Приступљено 1. 1. 2013. 
  17. ^ Turnbull, Tony (17. 9. 2011). „The ten best places to eat”. The Times. ProQuest 890400433.  (потребна претплата)
  18. ^ Gill, A.A. (28. 8. 2011). „Table Talk”. The Times. ProQuest 885514248.  (потребна претплата)
  19. ^ McLaughlin, Katy (1. 10. 2011). „What's the Next Big Restaurant?”. The Wall Street Journal. Приступљено 1. 1. 2013. 
  20. ^ „More Information”. El Celler de Can Roca. Приступљено 1. 1. 2013. 
  21. ^ „El Celler de Can Roca - Girona : a Michelin Guide restaurant”. www.viamichelin.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 11. 2019. г. Приступљено 2019-02-20. 
  22. ^ „El Celler de Can Roca”. The World's 50 Best Restaurants. Архивирано из оригинала 17. 01. 2013. г. Приступљено 1. 1. 2013. 
  23. ^ „2006 Award Winners”. The World's 50 Best Restaurants. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г. Приступљено 1. 1. 2013. 
  24. ^ „2009 Award Winners”. The World's 50 Best Restaurants. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 1. 1. 2013. 
  25. ^ „World's 50 best restaurants 2010: the full list”. The Guardian. 26. 4. 2010. Приступљено 1. 1. 2013. 
  26. ^ Davies, Lizzie (30. 4. 2012). „World's 50 best restaurants 2012: Noma wins for third year in a row”. The Guardian. Приступљено 1. 1. 2013. 
  27. ^ „El español Celler de Can Roca, mejor restaurante del mundo”. 20minutos.es (на језику: шпански). 29. 4. 2013. Приступљено 29. 4. 2013. 
  28. ^ „Past List 2015”. The World's 50 Best Restaurants (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-20. 
  29. ^ „This Spanish restaurant was just named the best in the world for the 2nd time”. Business Insider. Приступљено 2019-02-20. 
  30. ^ „Past List 2016”. The World's 50 Best Restaurants (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-20. 
  31. ^ „Past List 2017”. The World's 50 Best Restaurants (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-20. 
  32. ^ „Past List 2018”. The World's 50 Best Restaurants (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-20. 
  33. ^ Vines, Richard (19. 12. 2012). „Europe's Top 10 Restaurants Headed by Italy, Website Says”. Bloomberg. Приступљено 1. 1. 2013. 
  34. ^ „The Best of 2012: Our Writers Look Back at a Year of Travel and the Places that Thrilled Them the Most”. The Sunday Telegraph. 30. 12. 2012. ProQuest 1265647154.  (потребна претплата)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=El_Celler_de_Can_Roca&oldid=27695483”