Десерт

С Википедије, слободне енциклопедије
Десерт

Десерт (погрешно дезерт) је последњи део обеда (храна којом се завршава оброк).[1] Обично је то: сир, воће, посластица или неки колач. Сама реч „десерт“ потиче од старофранцуске речиdesservir“ (очистити сто).

Етимологија[уреди | уреди извор]

Реч „десерт“ потиче од француске речи desservir, што значи „почистити сто“.[2] Њена прва позната употреба на енглеском била је 1600. године, у приручнику о здравственом образовању под насловом Природна и вештачка упутства за здравље, који је написао Вилијам Вон.[3][4]

Друга имена[уреди | уреди извор]

Реч „десерт“ се често користи Аустралији, Канади, Ирској, Новом Зеланду и Сједињеним Државама, док је она један од неколико синонима, укључујући „пудинг“, „слатко“ и „после“, у Уједињеном Краљевству и неким другим земљама Комонвелта.[5][6]

Историја[уреди | уреди извор]

Ширење шећерне трске из древне Индије у свет.
Неки индијски посластичарски десерти од стотина сорти. У појединим деловима Индије, они се зову митај или слаткиши. Шећер и десерти имају дугу историју у Индији: до око 500. године пре нове ере, људи у Индији су развили технологију за производњу кристала шећера. На локалном језику, ови кристали су се звали канда (खण्ड), што је извор речи бомбона.[7]

Слаткиши су полагани боговима у древној Месопотамији[8]:6 и старој Индији[8]:16 и другим древним цивилизацијама.[9] Херодот помиње да су персијска јела садржавала много посластица, и да су слатке понуде биле разноврсније од главних јела..[10][11] Официр немачке војске Хелмут фон Молтке, док је служио у Отоманском царству, приметио је необичну презентацију јела са слатким јелима између печења и других сланих јела.[12]

Шећерна трска и шећер били су мало познати и ретки у Европи све до дванаестог века или касније када су крсташки ратови, а затим колонизација проширили његову употребу. Европљани су почели да производе шећер у средњем веку и постало је доступно више слатких десерта.[13] Чак и тада је шећер био тако скуп, обично су само имућни могли да уживају у посебним приликама. Први рецепт за питу од јабука објављен је 1381.;[14] Најранија документација о термину колачић била је у „Седамдесет пет рецепата за пециво, колаче и слаткише“ 1828. године у рецептима кувара Елизе Лесли.[15]

Индустријска револуција у Европи и касније Америци довела је до масовне производње намирница, укључујући десерте, које су се могле прерађивати, презервирати, конзервирати и паковати. Замрзнута храна, укључујући десерте, постала је веома популарна почевши од 1920-их.[16]

Састојци[уреди | уреди извор]

Слатки десерти обично садрже шећер од трске, палмин шећер, смеђи шећер, мед или неке врсте сирупа као што су меласа, јаворов сируп или кукурузни сируп. Други уобичајени састојци у десертима у западном стилу су брашно или други облици скроба, масти за кување као што су путер или маст, млечни производи, јаја, со, кисели састојци као што је сок од лимуна, и зачини и други агенси као што су чоколада, кафа, путер од кикирикија, воће и ораси. Пропорције ових састојака, заједно са методама припреме, играју велику улогу у конзистенцији, текстури и укусу крајњег производа.

Шећери доприносе влажности и нежности печених производа. Компоненте брашна или скроба служе као протеини и дају структуру десерта. Масти доприносе влажности и могу омогућити развој љускавих слојева у пециву и корама за питу. Млечни производи у пекарским производима одржавају десерте влажним. Многи десерти такође садрже јаја, како би се формирала крема или да би се помогло у подизању и згушњавању супстанце налик на колач. Жуманца посебно доприносе богатству посластица. Беланца могу да делују као средство за дизање[17] или да дају структуру. Даље иновације у покрету здраве исхране довеле су до тога да је доступно више информација о веганским и безглутенским заменама за стандардне састојке, као и заменама за рафинирани шећер.

Десерти могу да садрже много зачина и екстраката за додавање различитих укуса. Со и киселине се додају у десерте како би уравнотежили слатке укусе и створили контраст у укусима. Неки десерти су са укусом кафе, на пример суфле од ледене кафе или кафени кекс.[18] Алкохоли и ликери се такође могу користити као састојак, за прављење алкохолних десерта.[19]

Сорте и елементи[уреди | уреди извор]

Десерт се састоји од варијација укуса, текстура и изгледа. Десерти се могу дефинисати као обично слађе јело којим се завршава оброк.[2] Ова дефиниција укључује низ курсева у распону од воћа или сушених орашастих плодова до колача и пита са више састојака. Многе културе имају различите варијације десерта. У модерно доба варијације десерта се обично преносе или потичу из географских региона. Ово је један од разлога за варијације десерта. То су неке од главних категорије у које се десерти могу сврстати.[20]

Пудинзи[уреди | уреди извор]

Пудинзи су слични кремама по томе што је њихова основа крем или млеко. Међутим, њихова примарна разлика је у томе што се пудинзи згушњавају скробом као што су кукурузни скроб или тапиока. С друге стране, креме се згушњавају само помоћу јаја и обично су чвршће.[21]

Мале торте и пецива[уреди | уреди извор]

Измешено тесто између торте и пецива мешањем састојака. Старофранцуски бисквит, који се на енглеском обично пише као biscuit, је изведеница од латинског за двапут печен.[22][n 1] Холандска реч koekje, који се на енглеском обично пише као cookie, изведена је од cake-ie , што значи мали колач.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ See, for example, Shakespeare's use of "Twice-sod simplicity! Bis coctus!" in Love's Labour's Lost. (David Crystal; Ben Crystal (ур.). „Love's Labour's Lost”. Shakespeare's Words. Penguin Books. Архивирано из оригинала 15. 3. 2017. г. Приступљено 2016-04-15. )

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Клајн 2004, pp. 54
  2. ^ а б „Dessert”. Merriam-Webster Dictionary. Merriam-Webster Incorporated. Архивирано из оригинала 27. 2. 2021. г. Приступљено 15. 10. 2012. 
  3. ^ „dessert”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  4. ^ Charlton, Anne (2005). „An example of health education in the early 17th century: Naturall and artificial Directions for Health by William Vaughan”. Health Education Research. 20 (6): 656—664. PMID 15857908. doi:10.1093/her/cyh030Слободан приступ. 
  5. ^ „Eating and Drinking”. The Septic's Companion. Архивирано из оригинала 22. 7. 2015. г. Приступљено 22. 7. 2015. 
  6. ^ „Pudding vs. Dessert: The Same But Different”. The Spruce Eats (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 5. 2022. г. Приступљено 2022-05-15. 
  7. ^ Elizabeth Abbot (2010). Sugar: A Bittersweet HistoryНеопходна слободна регистрација. Penguin. ISBN 978-1-590-20297-5. 
  8. ^ а б Krondl, Michael (2011). Sweet Invention: A History of Dessert. Chicago IL: Chicago Review Press. ISBN 978-1-55652-954-2. 
  9. ^ „Lessons From History: Fruit is a Dessert”. Nourishing Gourmet. 15. 6. 2009. Архивирано из оригинала 20. 8. 2015. г. Приступљено 21. 7. 2015. 
  10. ^ electricpulp.com. „HERODOTUS iii. DEFINING THE PERSIANS – Encyclopaedia Iranica”. www.iranicaonline.org. Архивирано из оригинала 29. 1. 2019. г. Приступљено 7. 10. 2017. 
  11. ^ „Internet History Sourcebooks”. sourcebooks.fordham.edu. Архивирано из оригинала 7. 7. 2017. г. Приступљено 7. 10. 2017. 
  12. ^ The Oxford Companion to Sugar and Sweets. Oxford University Press. април 2015. ISBN 978-0-19-931362-4. 
  13. ^ Adamson, Melitta Weiss (2004). Food in Medieval Times. Greenwood Press, Westport, CT. стр. 89. ISBN 0-313-32147-7. 
  14. ^ Newcomb, Tim (13 March 2012). "Happy Pi Day! 8 Notable Pi(e)s in History". Time. Archived from the original on 31 January 2016. Retrieved July 20, 2015. {{cite magazine}}: Check date values in: |access-date=, |date=, and |archive-date= (help)
  15. ^ „Cupcake History”. Crazy About Cupcakes. Архивирано из оригинала 2. 12. 2014. г. 
  16. ^ Mintz, Steven. „Food in America”. Digital History. Архивирано из оригинала 12. 5. 2013. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  17. ^ „Baking Flour Facts”. TLC. Discovery Communications, LLC. 14. 11. 2007. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г. Приступљено 23. 10. 2012. 
  18. ^ Brien, Donna Lee (мај 2012). „Powdered, Essence or Brewed?: Making and Cooking with Coffee in Australia in the 1950s and 1960s”. M/C Journal. 15 (2). doi:10.5204/mcj.475Слободан приступ. 
  19. ^ Emoff, Katherine (21. 10. 2014). „Alcoholic Sweet Treats Turning Dessert Into a Party”. ABC News. Архивирано из оригинала 18. 3. 2015. г. Приступљено 25. 7. 2015. 
  20. ^ Drzal, Dawn. „How We Got to Dessert”. The New York Times. Архивирано из оригиналаСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата 2022-01-01. г. Приступљено 23. 10. 2012. 
  21. ^ Bloom, Carole (2006). The essential baker : the comprehensive guide to baking with fruits, nuts, spices, chocolate, and other ingredients. Hoboken, NJ: Wiley. стр. 672. ISBN 978-0-7645-7645-4. 
  22. ^ „Biscuit”. Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 2009. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]