Elizabet Bišop

С Википедије, слободне енциклопедије
Elizabet Bišop
Elizabeth Bishop, 1934 yearbook portrait.jpg
Elizabet Bišop 1934. godine
Datum rođenja(1911-02-08)8. februar 1911.
Mesto rođenjaVorčester
 Masačusets, SAD
Datum smrti6. oktobar 1979.(1979-10-06) (68 god.)
Mesto smrtiBoston
 Masačusets, SAD

Elizabet Bišop (енгл. Elizabeth Bishop; Vorčester , Masačusets, 8. februar 1911Boston, Masačusets, 6. oktobar 1979) bila je američka pesnikinja i spisateljica kratkih priča. Od 1949. do 1950. bila je zvanična pesnikinja laureat Sjedinjenih Država, dobitnica je Pulicerove nagrade za poeziju 1956[1], Nacionalne književne nagrade 1970.[2] i Međunarodne nagrade za književnost Nojštat 1976.

Biografija[уреди | уреди извор]

Elizabet Bišop se rodila 1911. u Vorčesteru u Masačusetsu. Otac joj je umro pre njene prve godine, a majka joj je bila smeštena u duševnu bolnicu kad je Elizabet imala 5 godina o čemu će kasnije pisati u kratkoj priči Na selu (In the Village). Odgajali su je baba i deda sa majčine strane[3] dok je nije usvojila bogata očeva porodica. [4] Bila je nesrećna zbog toga što su je rastavili od babe i dede o čenu je pisala u pesmi U čekaonici (In The Waiting Room).[4] Najpre je želela da postane kompozitor, ali je odustala od toga i studirala englesku književnost. Obrazovana je na koledžu Vazar gde se upoznala sa pesnikinjom Merijen Mur koja će joj postati mentor i doživotna prijateljica. Pošto je zvanični književni časopis koledža odbio njene prijatelje i nju, zajedno sa Meri Mekkarti, Margaret Miler i sestrama Junis i Elenor Klark osnovala je časopis Con Spirito koji je za svog kratkog trajanja izvršio značajan uticaj.[5] Nakon završenog školovanja, živela je u Njujorku i putovala Evropom i severnom Afrikom. Potom se nastanila u Ki Vestu, na Floridi[5]. Od 1947. do 1967. živela je u Petropolisu u Brazilu sa svojom ljubavnicom arhitektom Lotom de Masedo Soares. Bila je konsultant za poeziju u Kongresnoj biblioteci od 1949-1950.[4] Lota je izvršila samoubistvo 1967. Godine 1970. na poziv Roberta Louela[5] s kojim se dopisivala i koji je uticao na njenu poeziju kao što je i Bišop uticala na njegovu[4], Bišop je počela da predaje na Harvardu gde je radila narednih sedam godina.[6] Čitav život se borila sa depresijom i alkoholizmom.[4] Živela je u materijalnom izobilju zahvaljujući očevom nasledstvu. Bavila se i slikanjem.[5] Umrla je od aneurizme na mozgu.[4]

Poezija[уреди | уреди извор]

Nije pisala puno, ali je dugo doterivala stihove. Za svog života, Elizabet Bišop je objavila samo 101 pesmu.[3] Na njenu poeziju su uticali pesnici Merijen Mur i Robert Louel, zatim Oktavio Paz i Karlos Dramond de Andrade čije pesme je prevodila.[4] Za razliku od svojih američkih savremenika pesnika, nije pisala konfesionalnu poeziju i nije se zanimala politikom mada se izjašnjavala kao feministkinja.[4] Koristila je svoja putovanja kao izvorište mnogih pesničkih slika u prvoj knjizi Sever i jug 1946.[6] Za zbirku pesama Pesme: Sever & Jug / Hladno proleće dobila je Pulicerovu nagradu. Dugo je zbog svoje veštine i formalne raznovrsnosti smatrana pesnikom za pesnike, i tek kad je dobila nagradu Nojštat za knjigu Geografija III, dobila je širu čitalačku publiku. Bišop je prva Amerikanka i prva žena koja je dobila ovu nagradu.[5] Ova knjiga je posvećena njenoj poslednjoj ljubavnici Alis Metfesel o kojoj govori njena najpoznatija pesma vilanela Jedno umeće.[5]

Izabrana bibliografija[уреди | уреди извор]

Poezija[уреди | уреди извор]

  • Sever & jug (North & South (Houghton Mifflin, 1946))
  • Pesme: Sever i jug / Hladno proleće (Poems: North and South/A Cold Spring (Houghton Mifflin, 1955))
  • Pitanja putovanja (Questions of Travel (Farrar, Straus and Giroux, 1965))
  • Geografija III (Geography III (Chatto and Windus, 1976))

Proza[уреди | уреди извор]

  • Jedno umeće: pisma (One Art: Letters (Farrar, Straus and Giroux, 1994))

Antologije[уреди | уреди извор]

  • Antologija brazilske poezije dvadesetog veka (Anthology of Twentieth Century Brazilian Poetry (with Emmanuel Brasil). Wesleyan University Press.1972.)

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Zvaničan sajt dobitnika Pulicerove nagrade za poeziju
  2. ^ Dobitnici Nacionalne književne nagrade 1970.
  3. ^ а б „Elizabeth Bishop”. Poetry Foundation. Приступљено 5. 3. 2019. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж „Biography of Elizabeth Bishop”. Poem Hunter. Приступљено 6. 3. 2019. 
  5. ^ а б в г д ђ „Elizabeth Bishop”. Vassar. Приступљено 5. 3. 2019. 
  6. ^ а б „Elizabeth Bishop”. Academy of American Poets. Приступљено 5. 3. 2019. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Costello, Bonnie, Elizabeth Bishop: Questions of Mastery, Cambridge. Harvard University Press.1991. ISBN 978-0-674-24689-8.
  • Curry, Renée R., White women writing white : H.D., Elizabeth Bishop, Sylvia Plath, and whiteness,Westport. Greenwood Press.2000. ISBN 978-0-313-31019-5.
  • Dickie, Margaret, Stein, Bishop & Rich : lyrics of love, war & place, Chapel Hill [etc.]. The University of North Carolina Press.1997. ISBN 978-0-8078-2308-8.
  • Fortuny, Kim, Elizabeth Bishop : the art of travel, Boulder, University Press of Colorado. 2003. ISBN 978-0-87081-741-0.
  • Furlani, Andre, Elizabeth Bishop's stories of childhood : writing the disaster U: Critique. - Vol. 43, no. 2 (2002), pp. 148-160. ISSN 0011-1619
  • Kalstone, David, Becoming a Poet: Elizabeth Bishop with Marianne Moore and Robert Lowell, New York, Farrar Straus Giroux. 1989. ISBN 978-0-374-10960-8.
  • Millier, Brett (1993). Elizabeth Bishop: Life and the Memory of It. Berkeley University of California Press. ISBN 978-0-520-07978-6. 
  • McCabe, Susan (1994). Elizabeth Bishop: Her Poetics of Loss. Penn State Press. ISBN 978-0-271-01048-9. 
  • Nickowitz, Peter, Rhetoric and Sexuality: The Poetry of Hart Crane, Elizabeth Bishop, and James Merrill, New York, Palgrave Macmillan, 2006.
  • Oliveira, Carmen L., trans Neil K. Besner, Rare and Commonplace Flowers: The Story of Elizabeth Bishop and Lota de Macedo Soares. Rutgers University Press.2002. ISBN 978-0-8135-3359-9.
  • Ostrom, Hans. "Elizabeth Bishop’s ‘The Fish,’" in a Reference Guide to American Literature, ed. Thomas Riggs, Detroit. St James Press.1999..
  • Page, Chester (2007). Memoirs of a Charmed Life in New York. iUniverse. стр. 77. ISBN 978-0-595-69771-7. 
  • Parker, Robert Dale, The Unbeliever : the poetry of Elizabeth Bishop, Urbana [etc.]. University of Illinois Press.1988. ISBN 978-0-252-01509-0.
  • Rotella, Guy, Reading and writing nature : the poetry of Robert Frost, Wallace Stevens, Marianne Moore and Elizabeth Bishop, Boston. Northeastern University Press.1991. ISBN 978-1-55553-086-0.
  • Schwartz, Lloyd and Estess, Sybil P., Elizabeth Bishop and Her Art. University of Michigan Press.1983. ISBN 978-0-472-06343-7.
  • Shigley, Sally Bishop, Dazzling Dialectics : Elizabeth Bishop's resonating feminist reality, New York [etc.], Peter Lang. 1997. ISBN 978-0-8204-3353-0.
  • Travisano, Thomas, Elizabeth Bishop: Her Artistic Development, Charlottesville, University Press of Virginia. 1988. ISBN 978-0-8139-1159-5.
  • Walker, Cheryl, God and Elizabeth Bishop : meditations on religion and poetry, New York. Palgrave Macmillan.2005. ISBN 978-1-4039-6631-5.
  • Zona, Kirstin Hotelling, Marianne Moore, Elizabeth Bishop and May Swenson : the feminist poetics of self-restraint, Ann Arbor. The University of Michigan Press.2003. ISBN 978-0-472-11304-0.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]