Горчин Стојановић
Изглед
Горчин Стојановић | |
---|---|
Датум рођења | 19. октобар 1966. |
Место рођења | Сарајево, СФРЈ |
Горчин Стојановић (Сарајево, 19. октобар 1966) је српски редитељ.[1]Син је редитеља Велимира Стојановића.
Поред редитељског рада у позоришту и на филму, познат је и као писац колумни у више листова и као аналитичар и коментатор дневних и политичких дешавања у земљи. Тренутно обавља дужност уметничког директора у Југословенском драмском позоришту.[2]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Жанр | Награда |
---|---|---|---|
2022. | Тајне винове лозе (серија) | драма | |
2019. | Дуг мору (серија) | драма | |
2009. | Оно као љубав (серија) | комедија | |
2002. | Лисице (серија) | комедија | |
1998. | Стршљен | драма | |
1995. | Убиство с предумишљајем | драма |
Театрографија
[уреди | уреди извор]- Хамлет у Мрдуши Доњој, 29.06.1988, Београд, Звездара театар[3]
- Дозивање птица, 07.04.1989, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Драга Јелена Сергејевна, 05.11.1989, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Жабар, 28.04.1991, Београд, Атеље 212[3]
- Свети Ник, 21.02.1992, Београд, Битеф театар[3]
- Хамлет, 07.10.1992, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Мајн Кампф, 20.06.1993, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Последњи дани човечанства, 23.09.1994, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Случај Хинкеман, 10.03.1996, Београд, Битеф театар[3]
- Принц - Аркадина авантура, 24.10.1996, Београд, Позориште „Бошко Буха” Београд[3]
- У пламену страсти, 12.03.1997, Београд, Звездара театар[3]
- Мој отац у борби против ниткова из свемира, 11.04.1998, Београд, Звездара театар[3]
- Родољупци, 27.02.1999, Београд, Београдско драмско позориште[3]
- Клинч, 13.03.2000, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[3]
- Чиода са две главе, 17.05.2001, Београд, Београдско драмско позориште[3]
- Буђење пролећа, 29.09.2001, Сомбор, Народно позориште у Сомбору[3]
- Шопинг и Факинг, 21.02.2002, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Страхотни гусари, 26.02.2002, Београд, Позориште „Душко Радовић” Београд[3]
- Казимир и Каролина, 14.12.2002, Сомбор, Народно позориште[3]
- ФАНТОМИ, 21.03.2003, Београд, Атеље 212[3]
- Капетан Џон Пиплфокс, 16.06.2003, Београд, Мало позориште 'Душко Радовић'[3]
- Госпођа министарка, 12.02.2004, Сомбор, Народно позориште[3]
- Разваљивање, 29.03.2004, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Пут до Нирване, 20.05.2004, Београд, Атеље 212[3]
- ПУТ У НИРВАНУ, 20.05.2004, Београд, Атеље 212[3]
- Интимус, 25.05.2004, Београд, Народно позориште у Београду[3]
- Аждаја и царев син, 08.02.2005, Београд, Позориште лутака „Пинокио”[3]
- Лулу, 21.03.2005, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Мала сирена, 18.05.2005, Београд, Мало позориште 'Душко Радовић'[3]
- Лажа и паралажа, 17.03.2006, Сомбор, Народно позориште[3]
- Неке девојке, 13.12.2006, Београд, Београдско драмско позориште[3]
- Маска, 15.03.2007, Сомбор, Народно позориште[3]
- Снежана и седам патуљака, 01.06.2007, Београд, Позориште Лутака 'Пинокио'[3]
- Виа Балкан, 25.11.2007, Сомбор, Народно позориште[3]
- Федрина љубав, 18.02.2008, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Принцеза и жабац, 07.10.2008, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[3]
- Паинкиллерс, 18.12.2008, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
- Прослава, 09.06.2009, Београд, Атеље 212[3]
- Анђели у Америци, 02.10.2009, Београд, Београдско драмско позориште[3]
- Драма о Мирјани и овима око ње, 18.02.2010, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Глорија, 05.10.2010, Београд, Позориште на Теразијама[3]
- Елијахова столица, 16.10.2010, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Тимон Атињанин, 20.10.2010, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
- Из јуначког живота грађанства, 21.01.2011, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Приче из бечке шуме, 16.05.2012, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
- Слуга двају господара, 11.10.2012, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
- Слуга двају господара, 15.10.2012, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
- Чудо у Шаргану, 21.03.2013, Ужице, Народно позориште у Ужицу[3]
- Летња ноћ без сна, 19.04.2013, Београд, Театар Вук[3]
- Госпођица, 26.04.2013, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Ревизор, 04.06.2013, Београд, Атеље 212[3]
- Принцеза на зрну грашка, 16.11.2013, Београд, Мало позориште 'Душко Радовић'[3]
- Госпођа Олга, 23.11.2013, Сомбор, Народно позориште[3]
- Издаја, 15.12.2013, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Змајеубице, 07.06.2014, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Мизантроп, 18.12.2014, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
- ХЕИМАТБУЦХ, 16.10.2015, Сомбор, Народно позориште[3]
- Пепељуга, 19.11.2016, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[3]
- Електра, 25.12.2016, Београд, Народно позориште[3]
- Дон Жуан, 26.02.2017, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Корешподенција, 01.02.2018, Београд, Звездара театар[3]
- Месец дана на селу, 02.02.2018, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Лоренцачо, 28.05.2019, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
- Коњић Грбоњић, 13.10.2019, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[3]
- СЕМПЕР ИДЕМ, 23.11.2019, Сомбор, Народно позориште[3]
- Много буке ни око чега, 28.11.2019, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Геопоетика/Горчин Стојановић”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2016. г. Приступљено 12. 04. 2016.
- ^ „JDP/Gorčin Stojanović”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2015. г. Приступљено 12. 04. 2016.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш ба бб бв бг бд бђ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-12-15.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Горчин Стојановић на сајту IMDb
- Горчин Стојановић на сајту PORT.rs
- Живимо у друштву лицемерја - интервју („Политика“, 17. новембар 2013)
- Оslobodjenje/Gorčin Stojanović: Ugledne Sarajlije
- Позориште почиње тамо где престаје правосуђе („Политика”, 23. фебруар 2017)
- Без културе нема бића, а без бића нема ничега („Политика”, 31. јануар 2018)
- Нежност у суровој причи („Политика”, 22. новембар 2019)