Gordon Guld

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Gordon Guld
Gordon Gould in 1940
Gordon Guld 1940. godine
Druga imenaGordon Gould
Datum rođenja17 jul, 1920(1920-07-17)
Mesto rođenjaNjujork Siti, Njujork
 SAD
Datum smrti16. septembar 2005.(2005-09-16) (85 god.)
Mesto smrtiNjujork Siti, Njujork
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
UniverzitetUnion koledž
Jejl univerzitet
Univerzitet Kolumbija
Zanimanjefizičar
Delovanjefizika
RadoviLaser, patentno pravo

Gordon Guld (17. jul 1920 – 16. septembar 2005) bio je američki fizičar kome se često pridaju zasluge za izum lasera. (Drugi izum pripisuju Teodoru Majmanu). Guld je najpoznatiji po svojoj tridesetogodišnjoj borbi sa Uredom za patente i zaštitne znakove SAD za dobijanje patenata za laser i srodne tehnologije. Takođe se borio sa proizvođačima lasera u sudskim bitkama za primenjivanje patenata koje je naknadno stekao.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje[уреди | уреди извор]

Rođen u Njujork Sitiju, Guld je bio najstariji od tri sina. Njegov je otac bio osnivački urednik publikacija Scholastic Magazine u Njujorku.[1] On je odrastao je u Skarsdejlu, malom predgrađu Njujorka, i pohađao je Skarsdejlsku srednju školu. Diplomirao je fiziku na koledžu Junion, gde je postao član bratstva Sigma hi, a magistrirao na univerzitetu Jejl, sa specijalizacijom u oblasti optike i spektroskopije.[2] Između marta 1944. i januara 1945. radio je na Projektu Menhetn, ali je bio otpušten zbog svojih aktivnosti kao član Komunističkog političkog udruženja.[3] Godine 1949. Guld je otišao na Kolumbija univerzitet da bi radio doktorat iz optike i mikrotalasne spektroskopije.[4] Njegov doktorski nadzornik bio je nobelovac Polikarp Kuš, koji je usmeravao Gulda da razvije stručnost u tada novoj tehnici optičkih pumpi.[5] Godine 1956. Guld je predložio korišćenje optičkog pumpanja u pobuđivanju masera i diskutovao o toj ideji sa izumiteljem masera Čarlesom Tovnesom, koji je takođe bio profesor na Kolumbiji, i kasnije je osvojio Nobelovu nagradu 1964. za svoj rad na maseru i laseru.[6] Touns je Guldu dao savet kako da dobije patent na svoju inovaciju i pristao je da deluje kao svedok.[7]

Izum lasera[уреди | уреди извор]

Spoljašnji audio-zapis
"The Man, the Myth, the Laser", Distillations Podcast, Science History Institute

Do 1957. godine, mnogi naučnici, uključujući Tovnesa, tragali su za načinom da ostvare pojačavanje vidljive svetlosti nalik na maserski pristup. U novembru te godine Guld je shvatio da se može napraviti odgovarajući optički rezonator koristeći dva ogledala u obliku interferometra Fabri-Pera. Za razliku od ranije razmatranih dizajnova, ovaj pristup bi proizveo uski, koherentan, intenzivan snop. Budući da stranice šupljine nisu morale biti reflektivne, pojačavački medijum može se lako optički pumpati da bi se postigla potrebna populaciona inverzija. Guld je takođe razmatrao pumpavanje medijuma atomskim sudarima i predvideo mnoge potencijalne upotrebe takvog uređaja.

Guld je zapisao svoju analizu i predložio primene u laboratorijskom dnevniku pod naslovom „Neki grubi proračuni o izvodljivosti LASER-a: Pojačanje svetlosti stimulisanom emisijom zračenja” - što je prva zabeležena upotreba ovog akronima.[8] Guldov dnevnik bio je prvo zapisano uputstvo za stvaranje održivog lasera, i shvativši šta je imao u ruci, odneo ga je u susedni ured kako bi njegov rad bio overen. Artur Šolou i Čarles Tovnes su nezavisno oko tri meseca kasnije otkrili važnost Fabri-Perot šupljine i nazvali rezultirajući uređaj „optičkim maserom”.[9] Guldovo ime za ovaj uređaj prvi put je predstavljeno javnosti u prezentaciji na jednoj konferencije 1959. godine, a prihvaćeno je uprkos otporu Šoloa i njegovih kolega.[10][11]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Taylor (2000), p. 14.
  2. ^ Taylor (2000), p. 16–20.
  3. ^ Taylor (2000), p. 19–25.
  4. ^ Taylor (2000), p. 37–40.
  5. ^ Taylor (2000), p. 45, 56.
  6. ^ „Nobel Prize in Physics 1964”. Приступљено 2010-01-16. 
  7. ^ Taylor (2000), p. 62.
  8. ^ Taylor (2000), pp. 66–70.
  9. ^ Schawlow, Arthur L.; Townes, Charles H. (децембар 1958). „Infrared and optical masers”. Physical Review. 112 (6–15): 1940—1949. Bibcode:1958PhRv..112.1940S. doi:10.1103/PhysRev.112.1940Слободан приступ. 
  10. ^ Gould, R. Gordon (1959). „The LASER, Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation”. Ур.: Franken, P.A.; Sands R.H. The Ann Arbor Conference on Optical Pumping, the University of Michigan, June 15 through June 18, 1959. стр. 128. OCLC 02460155. 
  11. ^ Chu, Steven; Townes, Charles (2003). „Arthur Schawlow”. Ур.: Edward P. Lazear. Biographical Memoirs. vol. 83. National Academy of Sciences. стр. 202. ISBN 0-309-08699-X. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]