Комунистичка партија Сједињених Америчких Држава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Комунистичка партија Сједињених Америчких Држава
Communist party of the United States of America
CPUSA logo.svg
Лого Комунистичке партије Сједињених Америчких Држава
ВођаЏон Бачтел
ОснивачЧарлс Емил Рутенберг
Основана1919; пре 99 година
СедиштеЊујорк
 Сједињене Америчке Државе
Млади огранакОмладински комунистички савез САД
Број чланова  (2016)Раст 5,000[1]
Идеологијакомунизам,
марксизам-лењинизам
Политичка позицијарадикална левица
Међународно чланствоМеђународна скупштина комунистичких и радничких партија
Бојецрвена
Сенат САД
0 / 100
(2016)
Представнички дом САД
0 / 435
(2016)
Веб-сајт
www.cpusa.org

Комунистичка партија Сједињених Америчких Држава (енгл. Communist Party of the United States of America, CPUSA) је марксистичко-лењинистичка политичка партија, која делује у САД-у од 1919. године.

Деловање[уреди]

КП САД је настала од Левог крила, односно леве фракције тадашње Социјалистичке партије Америке. Као и другим комунистичким партијама у тадашњем свијету, потицај за стварање је дао успех Октобарске револуције. По том су узору први амерички комунисти настојали да копирају њен модел и да од САД створе социјалистичку државу под диктатуром пролетаријата. Реакција федералних и државних власти, односно Палмерове рације, многе су чланове КП САД натерале да од почетка 1920-их делују у илегали, односно партија је била подељена на изоловане и често фракцијским борбама завађене ћелије. Након неколико година, углавном захваљујући покровитељству Коминтерне, завађене ћелије су се након неколико година ујединиле и почеле да делују легално. Крајем 1920-их је, међутим, дошло до нових раскола, те су се из КП САД издвојиле троцкистичка и лавстоунитска фракција.

КП САД је почела да јача захваљујући Великој депресији, која је код великог броја америчких интелектуалаца довела до разочарања у капитализам. Њене редове су појачали и доследно противљење фашизму који се ширио у Европом, као и институционалном и ванинституционалном расизму који је био део америчког естаблишмента, укључујући и раднички покрет. С друге стране, КП САД је карактерисала потпуна ослоњеност на СССР и Стаљина. Чланство КП САД је из Москве примало финансијску, пропагандну и другу помоћ, а заузврат се од чланова КП САД очекивало да делују као совјетски обавештајни ресурс. Савезништво Совјетског Савеза и САД у Другом светском рату је значајно помогло даљем порасту чланства које је тада доживело врхунац. Међутим, одмах након завршетка Другог светског рата и почетка Хладног рата федералне власти, али и велики део јавности почели су да гледају на КП САД као на субверзивну или, у најбољем случају, екстремистичку и потенцијално опасну организацију. Такво расположење је битно допринело макартистичким чисткама крајем 1940-их и 1950-их које су битно смањиле чланство и релевантност КП САД.

КП САД је 1950-их додатно ослабљена процесом дестаљинизације у Совјетском Савезу, односно устанком у Мађарској, а што је многе дотада правоверне про-совјетске комунисте довело у недоумицу по питању дотадашње марксистичко-лењинистичке догме[2]. КП САД се тим процесима није прилагодила, исто као ни бурним друштвеним превирањима 1960-их, иако је забележила својеврсну мини-ренесансу захваљујући доследном противљењу Вијетнамском рату. Тих је година, међутим, дошло до наглог старења партијског чланства, с обзиром да су се млађе генерације радикалних левичара окренуле маоизму и другим покретима Нове левице. Залагање КП САД за реални социјализам 1970-их је наставило њену политичку маргинализацију, а перестројка Михаила Горбачова довела и до раскола са дотадашњим совјетским спонзорима. У доба слома Совјетског Савеза је 1991. године и у самој КП САД дошло до великог раскола на фракцију која се залагала за промену идеолошке платформе према умеренијем демократском социјализму и фракцију верну марскизму-лењинизму. Марксисти-лењинисти су однели победу, те КП САД дан-данас делује као марксистичко-лењинистичка партија.

Извори[уреди]

  1. ^ Pecinovsky, Tony (21. 2. 2017). „Trump sparks communist growth surge”. CPUSA. 
  2. ^ Howard Fast, "On Leaving the Communist Party", Saturday Review, November 16, 1957. Reproduced at trussel.com, Приступљено 29. 8. 2006.

Спољашње везе[уреди]