Građevinsko inženjerstvo

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Građevinsko inženjerstvo je profesionalna disciplina koja se bavi projektovanjem, planiranjem, izgradnjom i upravljanjem infrastrukturama kao što su putevi, tuneli, mostovi, aerodromi, železnica, objekti, zgrade, brane, komunalije i drugi projekti. Građevinarstvo je srodna oblast koja se prevashodno bavi praktičnim aspektima projekata.[1][2] Građevinski inženjeri izučavaju aspekate dizajna koji se kreću od čisto građevinskih do onih vezanih za upravljanje projektima.

Na obrazovnom nivou studenti građevinskog inženjerstva koncentrišu se prevashodno na dizajnerskom poslu koji je u većoj meri analitički, što ih usmerava ka karijeri profesionalnog dizajna. Stoga se od njih u suštini zahteva da pohađaju mnoštvo izazovnih kurseva inženjerske nauke i dizajna u okviru sticanja četvorogodišnje akreditovane diplome. Obrazovanje građevinskih inženjera prvenstveno je usmereno na građevinske postupke, metode, troškove, raspored i upravljanje osobljem. Njihova glavna briga je da realizuju projekat na vreme u okviru budžeta i željenog kvaliteta.

Radne aktivnosti[уреди | уреди извор]

Građevinski projekat.

Građevinsko inženjerstvo je potdisciplina građevinarstva. Stoga građevinski inženjeri primenjuju svoje znanje, kao i poslovne, tehničke i rukovodilačke veštine stečene na dodiplomskom univerzitetskom nivou, kako bi nadgledali projekte kao što su izgradnja mostova, zgrada i stambenih projekata. Inženjeri građevine snažno su uključeni u dizajn i upravljanje/alokaciju sredstava u ovim projektima. Oni su zaduženi za analizu rizika, balans troškova i planiranje. Karijera u dizajnerskom radu zahteva profesionalnu inženjersku licencu (PE). Od osoba koje izaberu izaberu građevinsku karijeru se očekuje da prođu kroz inženjersku obuku (EIT), i steknu detaljno poznavanje osnova inženjerstva. Fakultetsko obrazovanje za ovu struku traje četiri do pet godina (4 godine u SAD), i tome sledi sticanje profesionalne licence. Neke države su od nedavno promenile preduslove za polaganje profesionalnog ispita. Dok se ranije bile neophone 4 godine radnog iskustva nakon diplomiranja kao preduslov za polaganje ispita za licencu profesionalnog inženjera, sad je u tim državama za polaganje profesionalnog ispita dovoljno 6 meseci radnog iskustva ukoliko su ostali uslovi zadovoljeni.[3]

Početni profesionalni položaj građevinskih inženjera je obično na nivou projektnog inženjera ili pomoćnog projektnog inženjera. Oni su odgovorni za pripremu zahteva za kupovinu, obradu naloga za promene, pripremu mesečnih izveštaja o budžetu i rukovanje zapisnicima sa sastanka. Pozicija građevinskog menadžera nužno ne zahteva profesionalnu licencu; međutim, posedovanje takve licence čini pojedinca podobnijim na tržištu radne snage, jer PE licenca omogućava pojedincu da odobrava privremene građevinske projekte.

Obrazovni zahtevi[уреди | уреди извор]

Osobe koje žele da steknu diplomu građevinskog inženjera moraju prvo da utvrde da je program akreditovan od strane Akreditacionog odbora za inženjerstvo i tehnologiju (ABET). Ova akreditacija osigurava da fakultetski ili univerzitetski program ispunjava standarde kvaliteta utvrđene za profesiju za koju priprema svoje studente. U SAD-u trenutno postoji dvadeset i pet ABET akreditovanih programa u celoj zemlji.[4]

Tipični nastavni plan i program inženjera je mešavina inženjerske mehanike, inženjerskog dizajna, upravljanja građevinama i opšte nauke i matematike. To obično dovodi do BSc diplome. B.Sc. stepen zajedno sa izvesnim projektnim ili građevinskim iskustvom je dovoljan za većinu početnih pozicija. Diplomske škole mogu biti opcija za one koji žele da idu dalje u zahtevnije građevinske i inženjerske predmete koji se predaju na dodiplomskom nivou. U većini slučajeva diplomirani građevinski inženjeri stiču diplome u oblasti građevinskog inženjerstva, inženjerskog menadžmenta ili poslovne administracije.

Profesionalni prospekti[уреди | уреди извор]

Profesionalni prospekti inženjera građevinarstva uglavnom imaju snažne ciklične varijacije. Na primer, počev od 2008. godine i idući bar do 2011. godine, izgledi za dobijanje posla su bili loši zbog kolapsa ekonomije stambenih mehura u mnogim delovima sveta. Ovo je oštro smanjilo potražnju za građevinskim radovima, prisililo građevinske stručnjake da se preusmere na infrastrukturnu izgradnju, te je time povećana konkurenciju sa kojom su suočeni uspostavljeni i novi građevinski inženjeri. Ova povećana konkurencija i temeljno smanjenje količinske potražnje je paralelno sa mogućim pomakom u potražnji građevinskih inženjera usled automatizacije mnogih inženjerskih zadataka, što je u celini rezultiralo redukovanim profesionalnim izgledima građevinskih inženjera. Početkom 2010, građevinska industrija Sjedinjenih Država imala je stopu nezaposlenosti od 27%, što je skoro tri puta više od 9,7%[5] nacionalne prosečne stope nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti u građevinarstvu (uključujući trgovce) uporediva je sa stopom nezaposlenosti u Sjedinjenim Državama iz 1933. godine - najnižom tačkom Velike depresije - od 25%.[6]

Prihodi[уреди | уреди извор]

Prosečna zarada inženjera građevine u Velikoj Britaniji zavisi od sektora i tačnije nivoa iskustva pojedinca. Istraživanje o naknadama i zaradama onih koji rade na poslovima u građevinarstvu i industriji građevinskog okruženja za 2010. godinu[7] pokazala su da je prosečna plata inženjera građevine u Velikoj Britaniji bila 29.582 funte. U Sjedinjenim Državama, u maju 2013. godine, prosek je bio 85.640 dolara.[8] Prosečna zarada varira u zavisnosti od iskustva, na primer prosečna godišnja plata građevinskog inženjera sa iskustvom između 3 i 6 godina je 23,813 funti. Za one koji imaju između 14 i 20 godina iskustva prosek je 38.214 funti.[9]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Civil engineering”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 9. 8. 2007. 
  2. ^ Oakes, William C.; Leone, Les L.; Gunn, Craig J. (2001). Engineering Your Future. Great Lakes Press. ISBN 978-1-881018-57-5. 
  3. ^ „When can I take the PE Exam” (PDF). www.nspe.org. 
  4. ^ „ABET - ABET accreditation”. www.abet.org. 
  5. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2011. Приступљено 12. 3. 2010. 
  6. ^ „Construction: NAICS 23”. 
  7. ^ „CareerStructure.com Launches Salary Benchmarker Tool”. Приступљено 14. 4. 2011. 
  8. ^ „Civil Engineers”. U.S. Bureau of Labor Statistics. Приступљено 14. 4. 2014. 
  9. ^ „Salary Benchmarker Tool”. Приступљено 14. 4. 2011. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • W.F. Chen; J.Y. Richard Liew, ур. (2002). The Civil Engineering Handbook. CRC Press. ISBN 978-0-8493-0958-8. 
  • Jonathan T. Ricketts; M. Kent Loftin; Frederick S. Merritt, ур. (2004). Standard handbook for civil engineers (5 изд.). McGraw Hill. ISBN 978-0-07-136473-7. 
  • Muir Wood, David (2012). Civil Engineering: a very short introduction. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-957863-4. 
  • Blockley, David (2014). Structural Engineering: a very short introduction. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-967193-9. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]