Hemotaktinski peptid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hemotaktinski peptid
Chemotactic peptide.png
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
Svojstva
C21H31N3O5S
Molarna masa 437,553
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Hemotaktinski peptid je formulirani tripeptid koji formiraju pojedini tipovi bakterija. Njegova aminokiselinska sekvenca je N-formilmetionin, leucin, fenilalanin. On je potentan pokretač leukocitne hemotakse, kao i makrofagni aktivator.[3]

Hemotaktinski peptid je organsko jedinjenje, koje sadrži 21 atom ugljenika i ima molekulsku masu od 437,553 Da.

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 9
Broj donora vodonika 4
Broj rotacionih veza 13
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 3,5
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -6,3
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 160,4

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. N-Formyl-Met-Leu-Phe at Sigma-Aldrich}-
  4. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. doi:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  6. Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. doi:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]