Leucin

Leucin
Nazivi
	IUPAC naziv Leucine
	Drugi nazivi 2-Amino-4-methylpentanoic acid
Identifikacija
CAS broj	61-90-5 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
Abrevijacija	Leu, L
ChEBI	CHEBI:57427 ;
ChemSpider	5880 ;
DrugBank	DB00149 ;
ECHA InfoCard	100.000.475
KEGG	D00030 ;
PubChem C ID	6106;
UNII	GMW67QNF9C ;
	SMILES CC(C)C[C@@H](C(=O)O)N; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C6H13NO2
Molarna masa	131,18 g·mol−1
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Leucin (Leu, L) je esencijalna (ljudsko telo je ne može sintetizovati) aminokiselina.^[4]^[5] Leucin je hidrofobna aminokiselina i izomer je izoleucina.

(CH₃)₂CHCH₂CHNH₂COOH
2-amino-4-metil-pentatonska kiselina.

Leucin nalazimo u mnogim prehrambenim proizvodima kao što su: mlečni proizvodi, teletina, svinjetina, piletina i lisnato povrće.

Reference[уреди | уреди извор]

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ -20970519-
^ {{Cite doi/10.1016/S1574-1400(08)00012-1}}
^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

Literatura[уреди | уреди извор]

Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Bionet škola
Mediji vezani za članak Leucin na Vikimedijinoj ostavi

Овај чланак везан за биологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] -20970519-

[3] {{Cite doi/10.1016/S1574-1400(08)00012-1}}

[Кораћевић-4] Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.

[5] David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

p r u 20 osnovnih aminokiselina
Esencijalne aminokiseline	Izoleucin Leucin Lizin Metionin Fenilalanin Treonin Triptofan Valin
Poluesencijalne aminokiseline	Arginin Histidin
Neesencijalne aminokiseline	Alanin Asparagin Asparaginska kiselina Cistein Glutaminska kiselina Glutamin Glicin Prolin Serin Tirozin
Druge klasifikacije	Ketogene aminokiseline Glukogene aminokiseline

p r u Sekundarna struktura proteina
Sekundarna struktura proteina	Heliksi: α-heliks • 3₁₀ heliks • π-heliks • β-heliks • Poliprolinski heliks • Kolagenski heliks Ispružena: β-ravan • Okret • Beta ukosnica • Beta izbočina • α-ravan Supersekundarna: Upredena zavojnica • Heliks-okret-heliks • EF ruka
Aminokiseline	Favorizuju heliks: Metionin • Alanin • Leucin • Glutaminska kiselina • Glutamin • Lizin Favorizuju izdužene strukture: Treonin • Izoleucin • Valin • Fenilalanin • Tirozin • Triptofan Favorizuju neuređene strukture: Glicin • Serin • Prolin • Asparagin • Asparaginska kiselina Bez preferencije: Cistein • Histidin • Arginin
← Primarna struktura Tercijarna struktura → B bsyn: dnk (repl, cycl, reco, repr) · tscr (fact, tcrg, nucl, rnat, rept, ptts) · tltn (risu, pttl, nexn) · dnab, rnab/runp · stru (domn, 1°, 2°, 3°, 4°)