Herophila tristis

С Википедије, слободне енциклопедије

Herophila tristis
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Coleoptera
Инфраред: Cucujiformia
Породица: Cerambycidae
Потпородица: Lamiinae
Род: Herophila
Врста:
H. tristis
Биномно име
Herophila tristis
(Linnaeus, 1767)

Herophila tristis је врста инсекта из реда тврдокрилаца (Coleoptera) и породице стрижибуба (Cerambycidae). Сврстана је у потпородицу Lamiinae.[1]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Врста је распрострањена на подручју централне, јужне и југоисточне Европе, Аустрије и Мађарске. У Србији се среће ретко.[2][3]

Опис[уреди | уреди извор]

Тело је црно са смеђим томентом. На пронотуму постоји бочна бодља. Код женке је тело шире, а антене једва прелазе дужину тела. Дужина тела је од 12 до 28 mm.[1]

Биологија[уреди | уреди извор]

Животни циклус траје од две до три године. Ларва се развија у сувом дрвету или корену зељастог биља. Слична је врсти Morimus asper, а пошто су обе врсте варијабилне за разликовање је најбоље обратити пажњу на антене. Код ове врсте је први (дебљи) чланак антене приблжно исте дужине као и наредни. Као биљка домаћин среће се врба (Salix), смоква, дуд, топола, брест и трешња. Одрасле јединке се јављају у периоду од марта до јуна.[1][4]

Галерија[уреди | уреди извор]

Синоними[уреди | уреди извор]

  • Dorcatypus tristis (Linnaeus, 1767)
  • Morimus tristis (Linnaeus, 1767)
  • Cerambyx adspersus Gmelin, 1790
  • Dorcatypus beieri Breuning, 1942

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Павићевић, Драган; Илић, Настас; Ђурић, Милан (2015). Стрижибубе Србије. Београд: Завод за заштиту природе Србије; ХабиПрот. ISBN 978-86-80877-49-5. 
  2. ^ „Alciphron – Herophila tristis”. www.alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 23. 09. 2020. 
  3. ^ Ilić, Nastas; Ćurčić, Srećko. A checklist of longhorn beetles (Coleoptera: Cerambycidae) of Serbia. Auckland, New Zealand. ISBN 978-1-77557-805-5. OCLC 927351262. 
  4. ^ „Cerambycidae – West Palaearctic reigion”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]