Judita Šalgo

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Judita Šalgo
Judita Šalgo.jpg
Judita Šalgo
Puno imeJudita Šalgo
Datum rođenja1941.
Mesto rođenjaNovi Sad
Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti1996.
Mesto smrtiSR Jugoslavija
Najvažnija dela
Zbirke pesama: Obalom, 67 minuta naglas, Život na stolu
Romani: Trag kočenja, Put u Birobidžan, Kraj puta
Zbirka priča: Da li postoji život

Judita Šalgo (1941-1996) bila je jugoslovenska i vojvođanska spisateljica (pesnikinja i pripovedačica). Pisala je i eseje i prevodila sa engleskog i mađarskog jezika.

Biografija[уреди]

Rođena je u Novom Sadu, kao Judita Manhajm, od roditelja Jevreja – činjenica koja će umnogome uticati na njen život i njenu književnost. Početkom Drugog svetskog rata, njen otac biva odveden u logor u Mađarskoj (ubijen je 1942.g), a 1944. i majku odvode u logor u Nemačkoj. Majka je, kako bi je zaštitila, ostavlja u Malom Iđošu kod „tetka Anuške“, Mađarice, koja ju je čuvala do povratka majke i koju je ova zvala mamom („Ako je mati zamenjiva, onda je sve na svetu zamenjivo, pa i ja sama i sve što čini moj identitet“). Nakon rata i povratka u Novi Sad, majka se preudaje a Judita dobija prezime Šalgo. Maternji jezik bio joj je mađarski, pa tek polaskom u školu uči srpski (otuda pisanje književnosti kao „trajne potrebe da se osvaja jezik kao što se osvaja tvrđava“). Studije završava u Beogradu, na Opštoj kniževnosti, 1966. Vraća se u Novi Sad i udaje za Zorana Mirkovića 1967. Bila je urednica Tribine mladih (jednog od centara tadašnje eksperimentalne umetničke scene), a kasnije urednica Matice srpske. Sa obe pozicije smenjena je, najverovatnije iz političkih razloga. Umrla je od raka, 1996. u Novom Sadu.
2014. jedna ulica u Veterniku pored Novog Sada dobila je ime po Juditi Šalgo. [1]

Dela[уреди]

Put u Birobidžan

Judita Šalgo pisala je poeziju, priče i romane. Početak njenog umetničkog stvaralaštva vezan je za talas vojvođanske neoavangarde (nazivane još i drugom linijom ili novom umetničkom praksom), koja se javila šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka, kao alternativa dominantnom diskursu umerenog modernizma u Jugoslaviji. Uticaj neoavangarde ogleda se u žanrovskoj otvorenosti i jezičkom eksperimentisanju u pre svega (ali ne samo) u Juditinoj poeziji. Kasnije se okreće prozi, i u romanima je dominantan upliv postmodernističke poetike, za koju je najbolji primer roman Put u Birobidžan, Juditino najpoznatije i, po mnogima, najbolje delo. Bavila se i feminističkim pitanjima i temama, mada se nikada javno nije izjašnjavala kao feministkinja.

poezija:

  • Obalom, 1962. zbirka pesama
  • 67 minuta naglas, 1980. zbirka pesama
  • Život na stolu, 1986. zbirka pesama

proza:

  • Trag kočenja, 1987. roman
  • Da li postoji život, 1995. zbirka priča
  • Put u Birobidžan, 1997. nedovršeni roman (priredio Vasa Pavković)
  • Kraj puta, 2004. nedovršeni roman (drugi deo Puta u Birobidžan, priredio Vasa Pavković)

Osim ovih dela, objavljene su i pojedinačne priče, pesme i eseji, najviše u časopisima Polja i Letopis Matice srpske.

Literatura[уреди]

  • Silvia Dražić, Stvarni i imaginarni svetovi Judite Šalgo, Novi Sad, 2013.

Reference[уреди]