Џунд Димашк
Џунд Димашк (арап. جند دمشق) била је највећа од свих под-провинција (аџнад, једни. џунд), у који је Сирија подијељена под династије Омаејада и Абасида. Именован је по свом главном и највећем граду, Дамаску („Димашк”), који је у Омејадском периоду био и главни град Калифата.
Географија и административна подела[уреди | уреди извор]
За разлику од било које друге покрајине калифата, Сирија је за време раних Омејада подељена на неколико (првобитно четири, касније пет) под-провинције или аџнад (јединствени џунд, „војна подела”), који су у првобитном били подручја из којих је посебна дивизија војске добијала своје плате, залихе и регруте [1][2]. Провинција Дамаск, Џунд Димашк, била је највећа од аџнада, која се простирала већином централне Сирије. Његове границе обухватале су приближно бивше византијске провинције Феникија Прима, Феникија Либаненсис и Арабија. [3][4]
Каснији арапски географи поделили су тамошњи Дамаск у следеће округе: раван Гута око Дамаска, познат као „баштенска земља” због своје плодности; Хавран и Батанија, са Адром као престоницом; Џавлан; Џајдур (спомиње само Јакут ел Хамави); Хула; Балка; Ел Шара, са капиталом у Адхруху, понекад евидентиран као припадник Џунд Филастин; и Ел Џибал.[5] Остали главни градови су били Бејрут, Сидон, Тир (из којих су порески приходи отишли у Џунд ел Урдун), Триполи и Џубаил дуж обале. Приобални градови и њихова непосредна околина формирали су своје мале округе.[6]
По својој племенској заступљености, у џунд Дамаску углавном су Јамани, али са значајном мањином племена Кајс. Годишњи порески приходи покрајине износили су 450.000 златних динара према Јакуби, 400.000 према Ел Баладурију, и 420.000 према Ел Јахшијарију; Кудама ибн Џафар даје низак број од 110.000 динара, али то вероватно одражава ефекте грађанског рата четврте Фитне.[7] Што се тиче трупа, под Калифом ел Валидом I (в. 705—715), 45.000 људи је било у том својству распоређено у тамошњи џунд Дамаск, иако претпостављам да нису сви били ефективци.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Cobb 2001, стр. 11–12.
- ^ Blankinship 1994, стр. 47–48.
- ^ Cobb 2001, стр. 13.
- ^ Blankinship 1994, стр. 48.
- ^ Le Strange 1890, стр. 32–35.
- ^ Le Strange 1890, стр. 32–35, 39.
- ^ Blankinship 1994, стр. 49.
- ^ Blankinship 1994, стр. 49–50.
Литература[уреди | уреди извор]
- Blankinship, Khalid Yahya (1994). The End of the Jihâd State: The Reign of Hishām ibn ʻAbd al-Malik and the Collapse of the Umayyads. Albany, New York: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-1827-7.
- Cobb, Paul M. (2001). White Banners: Contention in ‘Abbāsid Syria, 750–880. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-4880-9.
- Le Strange, Guy (1890). Palestine Under the Moslems: A Description of Syria and the Holy Land from A.D. 650 to 1500. London: Committee of the Palestine Exploration Fund. OCLC 1004386.