Библос

From Википедија
Jump to navigation Jump to search
Библос
جبيل
Byblos Libanon 2003.JPG
Библос снимљен 2003.
Административни подаци
Држава Либан
ГуверноратЏабал Либан
Основаноко 5000. п. н. е.
Становништво
Становништво
 — 2005.20.784
 — густина4.996,15 ст./km2
Географске карактеристике
Координате34°07′ СГШ; 35°39′ ИГД / 34.12° СГШ; 35.65° ИГД / 34.12; 35.65Координате: 34°07′ СГШ; 35°39′ ИГД / 34.12° СГШ; 35.65° ИГД / 34.12; 35.65
Временска зонаUTC+2, лети UTC+3
Површина4,16 km2
Библос на мапи Либана
Библос
Библос
Библос на мапи Либана

Библос (грч. Βύβλος, акад. Gubla, староеги. „Kupna“ (Kpn) [1], арап. جبيل Џубаил) је град Либану у гувернорату Џабал Либан. Библос је древни фенички лучки град. Налази се 37 km северно од Бејрута, на Средоземном мору. Према процени из 2005. у граду је живело 20 784 становника.

Историја[edit]

Римске колонаде
Крсташки замак

Први археолошки налази са подручја Библоса потичу из 5. миленијума пре нове ере. У 3. миленијуму пре наше ере Библос се развио у важну луку и око 2800. године п. н. е. добио градске зидине. Средином бронзаног доба постао је најважнија лука Леванта, посебно за трговину кедровином са Египтом. О томе сведоче овде пронађене староегипатске вазе од алабастера и посуде са хијероглифским именима фараона. Египћани су наручивали изградњу транспортних бродова у Библосу. Из оваквог пословног односа проистекла је политичка независност краљева Библоса који су били вазали египатских фараона. Имена краљева су записивана египатским хијероглифима и носили су египатске титуле.

Библос је био и главни центар за трговину папирусом, од кога су израђиване ролне папируса, најважнији медијум за ширење писане културе у старогрчком свету. Стари Грци су по Библосу папирус звали Бублос. Папирус је изгледа допринео и појави библоског писма. Оно се лако записивало на папирусу, за разлику од угаритског.

У другој половини 2. миленијума пре наше ере Угарит је од Библоса преузео улогу најважније луке источног Медитерана. Библос је и даље остао значајан, нарочито у трговини са Египтом. Краткотрајно је повратио доминацију око 1200. године п. н. е. када је Угарит уништен. Од 900. године п. н. е. Библос је потпао под утицај Асираца. Зна се да су у 8. веку пре нове ере краљеви Библоса плаћали данак владару Асирије.

Касније је град доспео под власт Вавилонаца и Персијанаца. Библос је имао своје краљеве, али је као вазал морао да плаћа велики данак. Од 4. века пре нове ере Библос је ковао сопствени новац по коме су нам позната имена појединих краљева.

После смрти Александра Великог град су преузели Селеукиди и он више није имао сопствене краљеве. Тиме је изгубио и политичку аутономију. У римско доба град је доживео период благостања, о чему сведоче бројни мозаици, амфитеатар, колонада и нимфеум. Град је поново ковао свој новац.

У ери крсташких ратова Библос је имао име Гиб (е)лет и у њему је постојала крсташка тврђава. Она је припадала Грофовији Триполи. Град је 1187. заузео Саладин, крсташи су га повратили 1197, да би га коначно 1298. заузели мамелуци. Од 1516. Библос је под контролом Османског царства.

Археологија[edit]

Храм обелиска

Библос су ископали Пјер Монте и Морис Динан у периоду 1920—1924. Значајне градске грађевине су: Храм обелиска (из око 1900–1600. године п. н. е), у коме је нађен велики број бронзаних фигура, неопљачкани гробови краљева (из око 1800. године п. н. е), гроб краља Ахирама са декорисаним саркофагом и римски амфитеатар.

Библос је стављен на УНЕСКО листу Светске баштине 1984.

Види још[edit]

Референце[edit]

  1. ^ http://www.reference-global.com/doi/abs/10.1515/zatw.1925.43.1.225[мртва веза] Zeitschrift für die Alttestamentliche Wissenschaft. Band 43, Heft 1, Seiten 225–242, ISSN (Online) 1613-0103, ISSN (Print) 0044-2526, doi:10.1515/zatw.1925.43.1.225, // 1925

Литература[edit]

Спољашње везе[edit]