Хауран

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Плато Хауран
سهل حوران
Ummesrareh Johfiyeh Jordan Ahmad Telfah 04.jpg
Село Џохфија на јорданској страни Хаурана
Географија
Државе Сирија
 Јордан

Хауран ( арап. حوران) је назив за вулкански плато,[1] географско подручје и народ који се налази на територији југозападне Сирије и протеже се ка северозападном делу Јордана. Њено име потиче од арамејске речи Hawran, што значи „земља пећина“. У географским и геоморфном смислу, ова висораван се протеже од околине Дамаска и планине Хермон на северу, до јорданске планине Аџлун на југу. Она укључује и Голанску висораван на западу и ограничена је рифтом јорданска долина; такође укључује Џабал ал-Друзи на истоку и са те стране је омеђена сушнијим степским и пустињским теренима. Река Јармук исушује највећи део Хаурана ка западу и она је највећа притока реке Јордан.[2]

Вулканско земљиште у Хаурану чини га једним од најплоднијих региона у Сирији; на њему успевају значајни приноси пшенице и познато је по својим виноградима. Падавине у овом региону су изнад просека, али има мали број река. Хауран се у великој мери ослања на снег и кишу током зиме и пролећа, а многи од античких локалитета садрже базене и објекте за складиштење воде, како би се сезонске падавине што боље искористиле. Ово подручје је другачије од осталих историјских плодних области Сирије (речне долине Оронта и Еуфрата) које се ослањају на контролисане системе за наводњавање ради побољшања пољопривредне продуктивности. Од средине 1980, Сирија је изградила велики број сезонских брана за складиштење воде у оквиру речног слива реке Јармук.

Историја[уреди]

Долину Хауран су првобитно насељавале мале групе ловаца и сакупљача. Око 12.000 година пне, алати од микролита и костију су постали део свакодневног начина живота. Сматра се да је развој пољопривреде око 10.000 година пре нове ере изазвало пољопривредну револуцију која је променила људску историју и отворила пут за појаву древних цивилизација после миленијума лова и сакупљања у малим групама. У овом периоду, Натуфијци су се настанили у Тајиби на југу Хаурана, и југозападно од платоа Хауран у Табкат Фахлу и Голанској висоравни на западу, као и широм Канаана.

Сателитски приказ Сирије и околних земаља, са затамњеном облашћу Хауран

Источно од Хаурана, око 8.300. године пне, почело се са узгајањем пшенице и њихови суседи на западу у Канаану и на истоку у Месопотамији почели су да живе у овалним кућама. Између 8.000 и 7.000 година пре нове ере, људи Хаурана су углавном ловили газеле и лисице. Између 7000 и 6000 година пре нове ере, њихова свакодневна исхрана се углавном састојала из домаћих животиња (овце, козе, свиње, говеда) и култивисаних житарица. До 4. миленијума пре нове ере (4.000 пне до 3.000 пне) било је много халколитичких насеља у долини реке Јармук.

Хауран се помиње у Библији (Језекиљ 47: 16-18). Описује граничну област израиљског краљевства у то време. Много векова касније, древни Грци и Римљани називали су ову област Auranitis, и тиме обележили јасну источну границу римске Сирије; ово је поткрепљено добро очуваним римским рушевинама у градовима Босра и Шахба. У то време, Хауран је такође укључивао северне градове Декаполиса.

У својим путописима, швајцарски путник Јохан Лудвиг Буркхарт у 19. веку је записао своја запажања о људима из овог региона:

„Моји сапутници намеравају да напусте Дамаск врло рано следећег јутра, отказао сам свој боравак вечерас, и отишао са њима да спавам у малом хану у предграђу Дамаска, у коме Хаурани, или народ области Хауран, углавном бораве.“[3]

Раније фотографије археолошких локалитета из Хаурана, забележене крајем 19. и почетком 20. века од стране немачког истраживача и фотографа, Хермана Буркхарта, сада се чувају у Етнографском музеју у Берлину.[4] Данас Хауран није издвојен политички округ, већ он обухвата сиријске губерније Кунеитру, ал-Сувејду и Дарау, као и јорданске губерније Ирбид, Аџлун и Џераш, као и западни део губерније Мафрак. Међутим, име се још увек користи колоквијално од стране становника региона и странаца, и односи се на област и њен народ.

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Cash boost for Syrian rebels to pressure Assad”. The National. Abu Dhabi. 5. 02. 2014. Приступљено 20. 10. 2015. 
  2. ^ http://www.transboundarywaters.orst.edu/projects/casestudies/jordan_river.html Jordan River: Johnston negotiations, 1953-55; Yarmuk mediations, 1980's
  3. ^ Travels in Syria and the Holy Land: Journal of an Excursion into the Hauran in the Autumn and Winter of 1810
  4. ^ The castle (citadel) of Salkhad, photographed by Hermann Burchardt (click on photo to enlarge it); Melach Es-Sarrar (Malah) in Hauran, in 1895; Dibese, 400 meters west of Suwayda; Qasr (fortress) al-Mushannaf, in Hauran (click to enlarge); The citadel, Khirbat al-Bayda, in Hauran (1895); The ruins of Khirbet al-Bayda.